„Neophodno je navesti da je jedan od primarnih ciljeva napada na našu zemlju naša naftna industrija, kao i industrija Venecuele u celini“, izjavio je Hil na sastanku s predstavnikom Međunarodnog komiteta Saveta Federacije Rusije Konstantinom Kosačovom.
Prema njegovim rečima, u Venecueli ne postoji mogućnost oružanog prevrata ili narodnog ustanka, ali postoji rizik od spoljne intervencije.
„Možemo da uverimo naše strateške partnere ovde, u Rusiji, da u Venecueli ne postoji mogućnost vojnog prevrata, niti mogućnost narodnog ustanka, jer veći deo stanovništva razume šta se događa i mobilisan je da podrži zakonitu Vladu“, smatra Hil.
Diplomata je dodao da uvek postoji rizik od spoljne intervencije „koja može da poseje haos“.
Aktuelna vlast u Venecueli je, naveo je Hil, spremna za dijalog s opozicijom i u stalnom je kontaktu s njom.
„Mi smo u stalnom kontaktu sa svim predstavnicima opozicije i poznato nam je da je većina predstavnika opozicije spremna za takav dijalog. Jedini opozicioni blok koji se protivi dijalogu, jeste minorni blok ’Narodne volje‘, koji predvodi opoziciju bez obzira na to što je u manjini i pritom koristi potpunu podršku SAD… Ostatak opozicije oseća opasnost koja dolazi iz SAD i medijskog prostora koji podržava tu minornu partiju“, izjavio je venecuelanski diplomata.
Hil je istakao da bi, prema podacima istraživanja javnog mnjenja, aktuelni predsednik Venecuele Nikolas Maduro pobedio na izborima kada bi oni sada bili održani.
„Prema podacima istraživanja koje imamo u rukama, kada bi izbori bili održani upravo sada, vladajuće snage bi pobedile na tim izborima“, naveo je Hil.
On smatra da bilo koje rešenje krize u Venecueli može biti postignuto samo u dijalogu opozicije i Vlade.
„Zbog toga smo podržali predlog grupe iz Meksika, Urugvaja i zemalja KARIKOM, koji uključuje četiri faze rešavanja konflikta“, rekao je Hil.
Govoreći o važnosti nacionalnog dijaloga u Venecueli, Hil je ocenio da Evropska unija nije nepristrastan učesnik Međunarodne kontakt-grupe.
„EU ima prilično jasnu poziciju. Ona postavlja kao uslov za dijalog predsedničke izbore. Taj pristup nije ustavni, ne možemo da ga primenimo, a da ne narušimo svoj Ustav“, naglasio je Hil.
Venecuela zahvalna Rusiji na pomoći
Govoreći o humanitarnoj situaciji u Venecueli, Hil je istakao da Karakas uvažava napore Moskve da isporuči neophodne medikamente toj zemlji, kao i da se rad na tome posebno pojačao u poslednjih nekoliko dana.
Venecuela je dobila 7,5 tona medikamenata i medicinske opreme iz Rusije u okviru bespovratne tehničke saradnje.
Hil je naglasio da je ruska pomoć Venecueli tehničkog karaktera, jer u zemlji ne postoji humanitarna kriza.
„Govorim o socijalnim programima i programima tehničke pomoći. Insistiramo na tome da je to tehnička pomoć, jer u Venecueli nema humanitarne krize, ta kriza je ekonomska“, naveo je Hil.
Opozicija Venecuele je ranije objavila da će isporučivanje humanitarne pomoći toj zemlji početi 23. februara. Centri za prikupljanje pomoći nalaze se u kolumbijskoj Kukuti, brazilskoj državi Rorajma i na ostrvu Kjurasao.
Madurova Vlada je kategorična u odluci da ne dozvoli isporučivanje humanitarne pomoći na teritoriju te zemlje. Venecuelanske vlasti su već zatvorile granicu s malim Antilskim ostrvima i Brazilom.
Predsednik venecuelanskog Parlamenta Huan Gvaido je 23. januara proglasio sebe za šefa države tokom mandata privremene Vlade. SAD, niz latinoameričkih i evropskih država priznale su Gvaida za predsednika Venecuele. Rusija i Kina, kao i niz drugih zemalja, podržavaju Nikolasa Madura kao legitimnog šefa države.
