Sančez je, podsetimo, obećao da će izbore raspisati ukoliko poslanici ne prihvate njegov predlog budžeta, a nove izbore tražili su i opozicija i građani koji su pre nedelju dana masovno demonstrirali u Madridu, tražeći premijerovu ostavku zbog namere da pregovara sa katalonskim secesionističkim partijama.
Govoreći o potencijalnom ishodu predstojećih izbora, Rajko Petrović iz Instituta za evropske studije kaže da je rezultat teško prognozirati, jer se španski politički sistem, koji je mnogo godina bio dvopartijski, izuzetno promenio u poslednjih nekoliko godina.
On podseća da su na opštim parlamentarnim izborima 2011. godine samo Narodna partija i Socijalistička partija figurirale kao oponenti za osvajanje vlasti, dok je danas situacija potpuno drugačija.
„Politička scena se fragmentisala do te mere da sada imamo čak četiri partije koje su pretendenti da osvoje najveći broj glasova. Sasvim je sigurno da nijedna od njih neće moći da osvoji dovoljno glasova da bi sama formirala vlast, a interesantno će biti i kakav će rezultat ostvariti Voks, partija krajnje desne orijentacije. Ona će, prema svim dosadašnjim istraživanjima španskog javnog mnjenja, preći cenzus i prvi put ćemo imati situaciju da nakon više od 40 godina jedna krajnja desna partija bude u španskom parlamentu“, objašnjava Petrović.
Prema anketama, dodaje gost „Sputnjik intervjua“, Socijalistička radnička partija premijera Pedra Sančeza ostvariće negde oko 20 odsto glasova, a iza nje su, sa sličnim procentima, Narodna partija, do sada najžešća opozicija socijalistima, kao i stranka „Građani“. Oko 18 posto glasova trebalo bi da osvoji Podemos, partija krajnje levice, a predviđanja su da će „Voks“ ostvariti od pet do osam posto podrške birača.
Na pitanje koliko je realan scenario da Sančezova partija opet formira vladu, Petrović kaže da ukoliko Socijalistička partija i Podemos, koji bi mogao u budućnosti da joj bude ključan partner jer joj je ideološki najbliža stranka, osvoje više glasova nego što istraživanja predviđaju i samostalno ili eventualno uz još jednu manjinsku stranku formiraju vladu, onda bismo mogli očekivati da socijalisti ostanu na vlasti.
„Međutim, ukoliko bismo opet imali situaciju da Socijalistička partija pored Podemosa mora da traži pomoć od katalonskih, ali i baskijskih partija koje su čak i radikalnije u svojim stavovima od Katalonaca, partija Pedra Sančeza sigurno će biti uslovljena od strane katalonskih političkih partija za neke mnogo radikalnije ustupke nego do sada. Teško je reći kako bi se Socijalistička partija u tom slučaju ponašala. Ne verujem da su socijalisti spremni, a ni Pedro Sančes lično, da idu do te mere da dopuste reformu ustava Španije koji bi Kataloniji dozvolio pravo da se na referendumu izjasni za otcepljenje“, napominje Petrović.
Prema njegovom mišljenju, mnogo je izvesniji ishod izbora u kojem socijalisti neće biti na vlasti u narednom periodu.
„Očekuje se da će ’Sijudadanos‘ odnosno partija ’Građani‘ osvojiti veći broj glasova nego inače. Takođe, Narodna partija, koja je bila u padu poslednjih nekoliko meseci zbog korupcionaškog skandala bivšeg premijera Marijana Rahoja, sve se više konsoliduje sa novim, mladim i energičnim liderom Pablom Kasadom. Uz eventualni ulazak ’Voksa‘ u parlament, mislim da se otvara veliki prostor da se ponovi scenario koji smo imali nakon izbora u Andaluziji — da se te tri partije dogovore, naprave neku zajedničku platformu i formiraju novu vladu“, smatra Petrović.
Takva vlada, nastavlja Petrović, svakako bi bila i prirodnija i stabilnija od ove postojeće.
„Ono što im je zajedničko je da one sasvim sigurno ne žele da daju bilo kakva veća ovlašćenja niti Kataloniji niti Baskiji, niti bilo kom drugom španskom regionu. Zajedničko im je i to da ne osporavaju monarhiju kao oblik uređenja Španije, kao i to što se zalažu za promociju nekih konzervativnijih stavova. Vezuje ih i proevropska orijentacija, odnosno jasno izražen probriselski stav. Iako je u tom smislu kod partije ’Voks‘, koja se smatra ekstremnom strankom, nešto drugačija situacija, izbori u Andaluziji i dugi i intenzivni pregovori koji su nakon njih usledili pokazali su da je ’Voks‘ spreman na kompromis i da zajedno sa Narodnom partijom i ’Građanima‘ može da dođe do nekog minimalnog konsenzusa“, napominje Petrović i dodaje da je ipak pitanje da li će ove partije ostvariti dovoljan broj glasova da formiraju vladu.
Ono što je sigurno, dodaje dobar poznavalac prilika u Španiji, jeste da ove tri partije, ne bi pristale na saradnju sa nekim manjinskim, secesionističkim partijama.
Upitan da li su se katalonske partije koje su zalažu za otcepljenje te pokrajine od Španije preračunale kada su uskratile podršku Sančezovoj vladi kod glasanja o budžetu i time praktično dovele do novih izbora, Petrović kaže da to, nesumnjivo, jeste slučaj.
„Katalonska strana je u Pedru Sančezu imala sagovornika i čoveka koji je bio spreman da sasluša njihove zahteve, one koji bi bili u granicama ustavnosti španskog poretka. Takođe, aktuelni premijer je jedini rekao da mu ne pada na pamet da ponovo pokreće član 155 u Kataloniji, kojim su toj pokrajini oduzeta ovlašćenja, mada za to postoji osnova kao što je postojala i 2017. godine kada je to učinila vlada Marijana Rahoja. Sa druge strane, sve ostale partije, osim Podemosa, ne žele bilo kakvu dalju diskusiju o povećanju autonomije u Kataloniji, a kamoli o ustavnim reformama koje bi im utabale put ka nezavisnosti. Takođe, lideri Narodne partije, Građana i Voksa su više puta podvukli da je član 155 potrebno već sada aktivirati, raspustiti postojeću skupštinsku strukturu u Kataloniji i raspisati ponovne izbore“, kategoričan je Petrović.
Prema njegovim rečima, pred Španijom je svakako buran period, a veliki uticaj na ishod izbora imaće i suđenje katalonskim liderima koji su pre dve godine, nakon referenduma, proglasili nezavisnost te španske pokrajine.
