U intervjuu za Sputnjik Karaganov, dekan Fakulteta svetske ekonomije i politike na Visokoj školi ekonomije u Moskvi, ističe da je više razloga zašto je pretnja od šireg sukoba dramatično porasla.
— Prvi razlog je pad kvaliteta elita u većini zemalja, posebno na Zapadu. Drugi je to što postoji izvesni skriveni očaj koji može da podstakne na pokušaj da se stvari reše na najprostiji način. Treći je da se naglo pogoršala vojno-tehnička situacija — pojavilo se novo oružje i nove zemlje koje poseduju nuklearno oružje, pojavilo se i sajber oružje. Najzad, urušava se i sistem kontrole naoružanja koji je davao kakvu-takvu sigurnost. Zato je situacija zaista zapanjujuće opasna i čudim se što se međunarodna zajednica ne bori za mir. Ja to zovem strateškim parazitizmom, svi su navikli, osim možda Srba, da veruju da će mir da traje zauvek.
Ima li ikakvih pozitivnih tendencija?
— Ima, a glavna je što se Rusija uzdigla i obnovila sposobnost obuzdavanja, pa naši američki i drugi zapadni prijatelji znaju da će ako krenu biti momentalno kažnjeni. Recimo, sad bi bilo apsolutno nemoguće bombardovati Beograd ili bilo koju drugu zemlju, nemogući su ona sramota i onaj užas koji su se dogodili 1999. godine. Svi odlično shvataju da će Rusija kazniti agresora. To se dogodilo zahvaljujući našem vojno-tehničkom razvoju, tome što se elita u Rusiji trgla i tome što smo mi u Siriji pokazali šta umemo.
Naveli ste u jednom članku da je Rusija dobila trku u naoružavanju, ali Amerika drži sve finansijske poluge. Možete li dobiti u tom finansijskom ratu, jer sankcije podrazumevaju sve oštrija finansijska ograničenja?
— Danas je čitav svet u prelomnom trenutku: stari ekonomski sistem se ruši. Amerikanci i Zapad su uvideli da se sistem koji oni nude svetu, liberalni ekonomski sistem, bazirao na temeljima njihove vojne nadmoći. Sada te nadmoći nema i zato i Zapad napušta taj sistem. Naravno, sada prestoji težak period, sankcije su uvedene protiv svih, ali nastupio je period ekonomskih ratova i to treba razumeti.
Dmitrij Peskov kaže da se treba pripremiti na najgori scenario.
— Svaki normalni biznismen i rukovodilac treba da razume da je svet krenuo putem surove ekonomske borbe. Sankcije su samo jedan od elemenata. Ne koriste ih samo Amerikanci, nego i Evropljani koji zasipaju sankcijama koga stignu, a ne samo Rusiju.
Postoje li slaba mesta Rusije i opasnost da ih Zapad iskoristi?
— U novom Hladnom ratu koji jednostrano pokreću SAD i Zapad odnos snaga se potpuno razlikuje. U prošlom Hladnom ratu Sovjetskih Savez imao je nepouzdane i veoma skupe saveznika, i bolje da ih nije ni imao, a suprotstavljao se Zapadu, s jedne, i Kini, s druge strane. Sada se situacija iz korena menja. Ovaj Hladni rat je izazvan veoma brzim padom pozicije Zapada i Amerikanci bi hteli da ga zaustave. U šali mogu da kažem da ako bih želeo da naš narod živi bolje, a želim da svi narodi žive bolje, onda treba ući u ovaj Hladni rat i dobiti ga, a šanse da ga dobijemo su veoma velike. Inače, u Hladnom ratu nema pobednika, a Zapad je mislio da je pobedio u onom. Zato treba izdržati neko vreme kako bismo počeli da gradimo nove odnose. Rusija se značajno promenila, poslednjih 300 godina smo bili periferija Evrope, a sad je Evropa naša periferija, a mi smo centar velike Evroazije.
Majk Pompeo je ovih dana rekao da Rusija želi da dominira Evropom. Da li je to tačno?
— Strategija Amerikanaca je veoma gruba, a mi treba da budemo zahvalni ljudima poput Trampa i Pompea jer govore ono što su ranije krili. Sad kažu bez ustezanja: „Ne želimo međuzavisnost Rusije i Evrope u ekonomiji, jer to nije korisno za nas“. Oni svašta kažu, ali jasno je da Amerikanci ne žele jaku Evropu, već zavisnu i podeljenu.
Obično kažu da Rusija hoće podeljenu Evropu i da je, štaviše, ona deli.
— Naš veliki problem je što imamo partnere koji moralno nemaju prava ni da pričaju. Što se tiče Evrope, ona se i bez nas podelila i dalje se deli. Za nas ne bi bilo loše da imamo manje-više jedinstvenu i mirnu Evropu s kojom ćemo da sarađujemo. Glavni razlog 90 odsto sadašnjih teškoća u rusko-evropskim odnosima jeste težnja da se konfrontacijom sa Rusijom zaustavi slabljenje Evrope. Siguran sam da baš tako razmišljaju vodeći rukovodioci Evrope. Sankcije su slika i prilika Evrope u kojoj svako vuče na svoju stranu. Bolje bi bilo da žive dobro i tada im ne bi bila potrebna politika sankcija, neprijateljstva sa Rusijom i laži.
Nadate li se da će nova Evropa, koja bi mogla da nastupi posle izbora za Evropski parlament, biti bliža Rusiji?
— Sada se ništa neće desiti. Možda hoće za 10-15 godina kada će se EU ili raspasti, što bi bilo loše, ili će se vratiti na stanje iz osamdesetih godina prošlog veka, pa će se uspostaviti novi balans. Ipak, mislim da će i pre toga doći do nekog poboljšanja u rusko-evropskim odnosima, ali očekivati nešto od tih izbora je smešno.
Dakle, ne očekujete slabljenje antiruskih raspoloženja u Evropi?
— Nekog poboljšanja će biti, ono je već u toku na mnogim nivoima, ali kardinalnog neće biti, jer je glavni uzrok svemu — slabljenje Evrope. Mi inače imamo dobre odnose sa mnogim evropskim zemaljama na bilateralnom nivou.
Šta očekujete od predsedničkih izbora u Ukrajini? Nijedan od vodećih kandidata ne nudi poboljšanje odnosa s Rusijom, štaviše za njih je adut ako su antiruski nastrojeni. Kada će se to završiti?
— Jednom će se završiti ili će se završiti Ukrajina. Zasad, nažalost, ne predviđam dugoročni opstanak Ukrajine kao jedinstvene države. Ukrajina je praktično jedina država bivšeg SSSR-a koja je degradirala čitavu svoju istoriju, nije izgradila nacionalno orijentisanu elitu i svaka sledeća je bila gora od prethodne. Nadali su se da mogu da obmanu Zapad, ali ni to im nije uspelo. Žao mi je ukrajinskog naroda, ali takva je istorija. Kriva je delimično i Rusija koja je devedesetih i početkom dvehiljaditih godina pothranjivala tu elitu besmislenim subvencijama u nadi da će nam potrčati u naručje, a oni su samo krali.
Ne plašite se da još neki današnji prijatelji Rusije mogu da postupe slično?
— Svašta se dešava, ali ako prijatelj hoće neočekivano da se odvoji tragedija je praktično neizbežna. Pogledajte Evroazijsku ekonomsku uniju i one države koje nisu u njoj. Ukrajina nije — i gori, Gruzija i Moldavija nisu — i izgubile su teritoriju. Samo zato što su izgubile podršku Rusije.
Što se tiče Srbije, kakvu ulogu Rusije vidite u rešavanju kosovskog problema?
— Nisam siguran da se problem Kosova može rešiti, ali to je pitanje za vas, a mi 100 odsto podržavamo vašu poziciju.
Ako to rešenje bude menjanje granica može li to biti opasno šire gledano?
— Granice se menjaju i menjaće se. Svi stari principi su propali. I mi i vi se nalazimo u oblaku priča da je EU zasnovana na pravu. Sećate se kako je počeo krvavi rat u Jugoslaviji? Time što je Nemačka 1991. godine priznala otcepljene Sloveniju i Hrvatsku mimo svakog prava. To je bio prvi udar. Danas više međunarodno pravo ne postoji. Nastupio je zakon džungle. Kada grupa zemalja, među kojima su i neke evropske države, prizna bog zna koga, a ne priznaje predsednika Venecuele Nikolasa Madura, kada istovremeno London zamrzava, odnosno krade zlatne rezerve Venecuele — to je zakon džungle. Međutim, Rusija je spremna da deluje i po tim pravilima. Nismo to tražili, ali mi ćemo postupati po pravilima tajge.
Šta to podrazumeva?
— Međunarodno pravo već dugo ubijaju i sada hoće da ga dokrajče oni isti ljudi koji pričaju o njemu. Sve sankcije su uvedene protivpravno jer ne zaboravite da se sankcije, prema međunarodnom pravu, mogu uvesti samo odlukom UN. Oglušivši se o UN, Amerikanci i Evropljani uvode sankcije ne konsultujući se ni sa kim. Raspada se stari poredak kojim je dominirao Zapad. A ako već hoće da igraju po novim pravilima, upozoravali smo ih, sećate se da je Putin pitao svojevremeno: „Da li hoćete zakon džungle?“.
Tajga protiv džungle? Pa kakvi su to zakoni tajge?
— Biti izdržljiv i čvrst, ostati neprimećen. Ja sam lovac, znam kako love medvedi, a znam i kako se lovi u džungli.
