Američki zvaničnik je već nekoliko dana na evropskoj turneji. U Mađarskoj je prethodno uspeo da se zameri lokalnim vlastima, a u Poljskoj je započeo novu fazu svojih propagandnih dejstava. Inače, Pompeo je u Varšavu došao i kako bi učestvovao na ministarskoj konferenciji o Bliskom istoku, koju organizuju Sjedinjene Američke Države i Poljska 13. i 14. februara.
Direktor Centra za geopolitičke ekspertize Valerij Korovin u razgovoru za Sputnjik ocenjuje da će Rusija na ove pompezne reči američkog državnog sekretara odreagovati „hladne glave“.
„Po mom mišljenju, Rusija neće emotivno, brzopleto i konkretno reagovati na reči Pompea, savršeno jasno shvatajući kome se zapravo obraća američki državni sekretar i koga ima u vidu. Rusija će zato reagovati sistematski, odnosno spremaće odgovor na moguće provokacije ili agresiju od strane NATO-a, a koja se na neki način već odvija u Evropi pred našim očima. Međutim, to je već na evropskim političarima da odluče da li su spremni za još jednu globalističku avanturu ili žele da se ograde od mogućih sukoba sa Rusijom“, objašnjava ruski politikolog.
Naš sagovornik dodaje da je Tramp, kao neko ko nije pristalica zaoštravanja situacije u odnosima sa Rusijom, mnogo puta o NATO-u govorio kao o reliktu prošlih vremena, nepotrebnoj zaostavštini Hladnog rata. Takođe, američki predsednik je otvoreno govorio da je Alijansa breme, na koji ne bi trebalo trošiti novac. Tramp je pokušavao, kako kaže ruski stručnjak, da urazumi Evropljane, insistirajući da je vreme da oni sami plaćaju svoje članstvo u ovom vojnom bloku. Međutim, deo evropskih elita je bespogovorno pristao na povećanje davanja jer su prestravljeni navodnom opasnošću koja vreba od strane Rusije. Tako je, zaključuje Korovin, ovaj vojni blok ipak preživeo, a time se produžava agonija Alijanse koja realno nikome više nije potrebna.
Da je danas situacija drugačija nego pre nekoliko decenija, konstatovao je i sam Pompeo. Doduše, on je to nešto drugačije argumentovao.
„Vremena su se promenila. Nekada smo se bojali sovjetske agresije. Danas su naši komandanti ponovo fokusirani na rusku agresiju“, rekao je Pompeo i zahvalio se Poljskoj na njenom aktivnom učešću u NATO-u.
Objašnjavajući razloge tako intenzivne saradnje Poljske sa NATO-om, generalni direktor Instituta regionalnih problema Dmitrij Žuravljov, za Sputnjik iznosi interesantne stavove.
„Znate, imao sam priliku da razgovaram sa poljskim ekspertima. Ostao sam zatečen kada su mi objasnili kako oni vide situaciju. Rekli su mi: ’Vi u Rusiji živite bedno, a mi smo u Poljskoj sada bogati, vi hoćete da dođete i da nas opljačkate‘. Pravo da vam kažem, nisam čak ni pokušavao da pozovem poljske kolege da posete Rusiju i vide kako mi zaista živimo, ali znate, čini mi se da se radi o kolektivnoj psihozi“, objašnjava Žuravljov.
Što se tiče američkog rukovodstva, dodaje naš sagovornik „bojim se da oni namerno dolivaju ulje na vatru i podstiču psihozu kod stanovništva, jer tako lakše mogu da dobiju podršku svog stanovništva. Uplašeni građani će uvek lakše slušati vlast, i to onu vlast koja će ih „spasiti strašne ruske pretnje“, zaključuje ruski stručnjak.
Međutim, američki državni sekretar je u Varšavi izjavio i da „Vladimir Putin planira da uništi NATO“, pozivajući se na slučaj Gruzije i Ukrajine. „Zbog toga smo ojačali prisustvo na istočnom krilu NATO-a“, rekao je Pompeo, praktično pravdajući sve veće prisustvo NATO snaga na granicama sa Rusijom.
Podsetimo, Moskva je 26. avgusta 2008. godine priznala suverenitet Abhazije i Južne Osetije nakon što je Gruzija u noći 8. avgusta granatirala Južnu Osetiju. Rusija je, braneći stanovnike Južne Osetije, uputila tamo trupe i nakon pet dana borbenih dejstava potisnula gruzijsku vojsku iz regiona. Kijev i brojne zapadne zemlje smatraju da se Rusija meša u poslove Ukrajine i da je strana u sukobu na Donbasu. Rusija to poriče i takve optužbe naziva neprihvatljivim. Moskva je više puta isticala da je i sama zainteresovana da Ukrajina prevaziđe političku i ekonomsku krizu.
Iako deluje da smo sve dalje od konstruktivnog pristupa i racionalnog rešenja ove sve apsurdnije situacije, Vladimir Karjakin, predavač na Vojnom univerzitetu Ministarstva odbrane RF, smatra da ipak nema razloga za strah.
„Verovatnoća da dođe do rata između NATO i Rusije je tako mala da uopšte ne bih na tu temu ni govorio. Jednostavno, SAD želi da optimizira nivo vojnog budžeta NATO-a i da natera ostale evropske partnere da uplaćuju famoznih dva odsto od BDP-a. Zašto da Amerika snosi najveći deo troškova i izdržava džinovsku Alijansu ako evropske države mogu i moraju da uplaćuju novac za vojni savez u koji su ušli samoinicijalno?“, konstatuje Karjakin.
Naš sagovornik ističe da se SAD trude da maksimalno ocrne imidž Rusije u očima evropskih država. Konkretno, sad optužuju Moskvu da ona unosi raskol među države EU i NATO.
„Nemojmo zaboraviti da su upravo neke od zapadnih imperija stotinama godina svoju spoljnu politiku bazirale na principu – zavadi pa vladaj. Rusija to ne govori i ne radi na tome. Moskva ima svoje interese i sa svakom članicom EU gradi odvojenu politiku, sa Berlinom na jedan način, sa Parizom ili Rimom na drugi itd. I onda posle naši prekookeanski partneri nađu za shodno da kažu da „Rusija podriva evropsko jedinstvo i pozicije SAD“, a to su sve samo bespotrebne insinuacije, zasnovane na antiruskoj politici“, zaključuje ruski vojni analitičar.
