Prema anketama, Timošenkova je jedan od favorita na predsedničkim izborima koji će biti održani 31. marta.
Nedavna ispitivanja javnog mnjenja pokazala su da liderka partije „Otadžbina“ ima najveće šanse da postane nova predsednica zemlje, ali se ta prednost naglo „istopila“.
Timošenkova je u predsedničku trku ušla prošlog meseca, obećanjem da će povratiti kontrolu nad Krimom i Donbasom, područjem na istoku zemlje koje je pod kontrolom ustanika.
U okviru predizborne kampanje, na ovonedeljnom mitingu u gradu Drogobiče, u Lavovskoj oblasti, bivša premijerka je rekla da Ukrajina ne samo da mora da vrati „okupirane“ teritorije Krima i Donbasa, nego i da Rusiju, kao okupacionu zemlju, izvede pred lice pravde, kako bi Kijev nadoknadio gubitke koje je zemlja pretrpela.
Ruski politikolozi takve izjave smatraju „ciničnom rusofobičnom retorikom“ i „praznim obećanjima“.
„Julija Vladimirovna Timošenko je poznata populistkinja. Nikakav Krim ona ne planira da ’vraća‘. Uostalom, kako i može da vrati region koji se zakonskim putem prisajedinio Rusiji?! Juliji Timošenko i njenim kolegama, kandidatima za predsednika zemlje, koji mogu da računaju na pobedu tokom predsedničke kampanje, ni Krim ni Donbas nisu potrebni. Oni govore o Krimu i Donbasu samo radi sopstvenog pi-ara i rejtinga. U suštini, njih ta tema uopšte ne interesuje. Ali, budući da aktivna nacionalistička manjina u Ukrajini i dalje smatra Krimsko poluostrvo ’svojim‘, Julija Timošenko pokušava da udovolji ovoj grupi ljudi i govori o ovoj temi“, smatra ruski politikolog Ivan Mezjuho.
Ruski eksperti podsećaju da je Timošenkova pre četiri godine izgovarala i strašnije stvari, poput onih da će potegnuti sve svoje veze, podići čitav svet da od Rusije ne ostane čak ni „spaljeno polje“, a da Ruse u Ukrajini treba ubijati nuklearnim oružjem.
Krimski eksperti takođe podsećaju da je ona tokom predsedničkih izbora u Ukrajini 2010. godine na Krimu i u Sevastopolju imala minimalan broj glasova, pri čemu su za njenog protivnika Viktora Janukoviča glasali samo da njoj ne bi dali glas.
Prema najnovijim anketama, komičar Volodimir Zelenski, koji glumi šefa države u popularnoj seriji, u prednosti je u odnosu na aktuelnog predsednika Petra Porošenka i bivšu premijerku Juliju Timošenko, popularnu i kao Gasnu Princezu.
Zelenski vodi s 21,9 odsto, na drugom mestu je Timošenkova s 19,2 odsto podrške birača, a na trećem Porošenko s 14,8 odsto.
Popularnosti Zelenskog doprineo je i njegov status televizijske zvezde i rašireno nezadovoljstvo aktuelnim liderima.
Ocenjuje se da je Timošenkova, koja ima najduži politički staž, umorila značajan deo ukrajinskog društva. Pojedini eksperti ocenjuju da je mnogi mogu podržati samo kao „manje zlo“, a izbor manjeg zla je pre svega izbor drugog kruga, u kojem bi ona mogla da se nađe sa Zelenskim.
Drugi smatraju da je ona nepravedno provela dve i po godine u zatvoru zbog potpisanog gasnog sporazuma s Rusijom, zbog čega slovi za disidenta, što joj je donelo ozbiljan rejting.
Na predsedničkim izborima u Ukrajini učestvovaće rekordna 44 kandidata, a većina njih koristi antirusku tematiku za pridobijanje glasača. Timošenkova je u takvoj retorici jedan od lidera. Ona se, kako kažu eksperti, prosto takmiči sa Porošenkom u rusofobiji.
Međuti, ruski eksperti ocenjuju da takve izjave svedoče o njenoj nekompetentnosti, s obzirom na to da Budimpeštanski memorandum i ulazak u NATO nemaju nikakve veze — u memorandumu se NATO čak ni ne pominje.
Budimpeštanskim memorandumom, koji su 5. decembra 1994. potpisali lideri Rusije, Ukrajine, SAD i Velike Britanije, Ukrajincima se garantuje bezbednost u zamenu za odustajanje od nuklearnog arsenala. Dokument nije ratifikovan u ruskom Parlamentu.
S druge strane, danas je za Ukrajinu put u NATO zatvoren, zato što, prema pravilima Alijanse, na teritoriji država koje stupaju u NATO ne sme da bude konflikata i one ne smeju da imaju otvorena teritorijalna pitanja.
