„Upravo kultura govora i njegovo unapređenje veoma su bitni za mlade ljude i njihov lingvistički razvoj“, rekla je u Eđšegu pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević.
„Uoči edukativne tribine o unapređenju kulture govora, Miloševićeva je istakla da je posebno važno imati na umu da se ovaj ’Karavan kulture‘ govora proširi i na srpske zajednice izvan naših granica, gde naša deca više ne pohađaju nastavu na srpskom jeziku, već ga usvajaju od roditelja. Treba upravo njima da se predstavi bogatstvo naše leksike i prenese lepota izražavanja“, navodi se u saopštenju Vlade AP Vojvodine.
Edukativnu tribinu organizovalo je Udruženje za unapređenje i razvoj kulture javnog govora „Izražajnost“, koje okuplja stručnjake iz oblasti javnog nastupa, dikcije, neverbalne komunikacije, psihologije i prezentovanja.
Tokom tribine na pitanja o tome zašto je važno negovati kulturu govora, šta sve spada u tu kulturu, na koji način ona utiče na srpski jezik i kako ispraviti loše govorne navike, odgovarali su komunikolog Slobodan Roksandić i Radovan Knežević, profesor dikcije na Fakultetu dramskih umetnosti, navodi se u saopštenju.
Humanitarni radnik Arno Gujon je ovom prilikom ispričao kako je on, kao Francuz, dostigao visok nivo izražajnosti na srpskom jeziku, učeći ga svakodnevno u proteklih šest godina otkad se doselio u Beograd.
„Karavan kulture govora“ stigao u Novi Sad
„Karavan kulture govora“, projekat koji se realizuje u okviru kampanje „Negujmo srpski jezik“, 13. i 14. februara boravi u Novom Sadu.
Projekat koji pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije organizuje Udruženje „Izražajnost“, krenuo je 8. februara iz Beograda, a njegova sledeća stanica biće Kragujevac.
„Karavan kulture govora“ zamišljen je sa ciljem da se pre svega mladim ljudima ukaže na značaj negovanja pravilnog izražavanja i lepote izgovorene reči. To je važno kako za pojedinca, tako i za celokupno društvo, rekao je za Sputnjik promoter projekta, francuski humanitarac Arno Gujon.
U svakom gradu održavaju se radionice namenjene srednjoškolcima i studentima, s kojima o pravilnom izražavanju, načinima da se izbegnu tipične jezičke greške, poštapalice i druge loše govorne navike, kao i da se poboljša usmeni govor, razgovaraju komunikolog i glumac Slobodan Roksandić i glumac Marko Milovanović.
„Na te radionice mogu doći ljudi bilo koje struke. Na radionicama u Beogradu bili su i studenti raznih fakulteta, od budućih stomatologa do studenata Fakulteta političkih nauka. Kultura govora je važna svima, i konobarima, i frizerima, i lekarima, i učiteljima i profesorima. Želimo svima da ukažemo na to koliko je važna lepota izgovorene reči, kao i da naglasimo značaj pravilnog usmenog izražavanja“, istakao je Gujon.
Večeras od 19.00 sati u Kulturnoj stanici „Eđšeg“ u Novom Sadu biće održana i tribina o kulturi govora, na kojoj će, pored Arnoa Gujona, govoriti Slobodan Roksandić i profesor dikcije i scenskog govora na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu Radovan Knežević.
Nakon Beograda, Novog Sada i Kragujevca, „Karavan kulture govora“ će nastaviti da putuje i po drugim gradovima Srbije, rekao je Gujon i dodao da bi jedna ovakva akcija mogla da bude prvi korak, odnosno podsticaj za razmišljanje o uvođenju predmeta „Kultura govora“ u srpski obrazovni sistem.
Francuski humanitarac je, inače, srpski jezik počeo da uči pre deset godina da bi, kako je naveo, mogao zaista da razume ljude koji ne govore strani jezik.
„Želeo sam da razumem muke, probleme i strahove ljudi na Kosovu i Metohiji, kako bih mogao o tome da svedočim u Francuskoj. Učeći jezik, otkrio sam dušu srpskog naroda. Više sam saznao o Srbiji i kulturi kroz jezik i razgovor s ljudima nego čitajući bilo koju sociološku knjigu na tu temu“, istakao je Gujon prilikom predstavljanja projekta u Biblioteci grada Beograda prošle sedmice.
