Budući da se dodela autokefalnosti ukrajinskoj crkvi odrazila praktično na raskol celokupnog pravoslavnog sveta, takva sudbina je zadesila i Svetu goru, što se moglo videti i prilikom glasanja, kada je trebalo odlučiti da li da Sveta gora pošalje svoju delegaciju u Kijev na intronizaciju Epifanija Dumenka.
Od ukupno 20 manastira samo pet je bilo za, dok su među onima koji su bili protiv bili i srpski Hilandar i ruski Pantelejmon. Iako se očekivalo da će deo pomesnih pravoslavnih manastira podržati Kijev, odnosno da će učestvovati na svečanosti, a najpre se tu mislilo na predstavnike grčkih crkava, ispostavilo se sasvim suprotno.
Štaviše, vaseljenski patrijarh Vartolomej je svakako očekivao da će grčka crkva u najmanju ruku čestitati Kijevu. Međutim, ni to se nije dogodilo. To znači, kako za Sputnjik objašnjava pravoslavni filozof i predstavnik Filozofskog instituta Ruske akademije nauka Arkadij Maler, da elementarni kanoni još imaju svoju važnost i aktuelnost.
Pored toga, kaže Maler, budući da su protraćeni ogromni resursi, a da nisu postignuti željeni rezultati koje je Vartolomej očekivao, politika Carigrada je doživela fijasko. Radi se o tome da je došlo do niza neočekivanih događaja, a ne treba zaboraviti da crkve grčkog porekla odavno nisu grčke.
Primera radi, tu je Antiohijska patrijaršija, precizira Maler, koja ima dobre odnose sa Moskovskom, a još je složenija situacija sa Aleksandrijskom patrijaršijom, budući da je njen poglavar otišao u Ukrajinu, ali se susreo sa predstavnicima kanonske Ukrajinske crkve Moskovske patrijaršije, što samo govori da za sada nema nikakvih nagoveštaja da će potrajati raskol.
Međutim, najveći šamar vaseljenskom patrijarhu pristigao je iz Pantelejmonovog manastira, koji se tradicionalno smatra jedinim ruskim od ukupno 20 koliko ih je na Svetoj gori. Naime, arhimandrit Eulogije zatvorio je kapije manastira pred predstavnicima „nove crkve“ Ukrajine, ne dozvolivši im da uđu u hram i celivaju mošti. Kako je iguman objasnio ukrajinskoj delegaciji, taj manastir ih ne priznaje za sveštenike ni sada, a ni ubuduće.
Maler tvrdi da je to bilo „prijatno“ iznenađenje za sve pravoslavce, ali da će svakako izazvati određenu reakciju Carigrada, jer je na ovaj način manastir Svetog Pantelejmona bacio rukavicu i izazvao patrijarha Vartolomeja. Moguće je čak i da će Vartolomej tražiti raspuštanje ovog manastira ili zahtevati od zvaničnih predstavnika Grčke da proteraju ruske državljane, to jest monahe manastira. „Drugim rečima, Vartolomej će sigurno ići do kraja, jer je njegov zadatak derusifikacija Svete gore i derusifikacija svetskog pravoslavlja“, dodaje.
Kada je reč o manastirima koji su primili predstavnike takozvane pravoslavne crkve Ukrajine, to su do sada bili Ksenofont, Pantokrator, Esfigmen, Kutlumuš i Vatoped.
Što se tiče srpskog manastira na Svetoj gori, istoričar Aleksandar Raković za Sputnjik pojašnjava da on neće doživeti sudbinu manastira Pantelejmon, te da patrijarh Vartolomej skoro izvesno neće poslati ukrajinsku delegaciju na vrata Hilandara.
„Mislim da vaseljenski patrijarh neće dati blagoslov kijevskim raskolnicima da odu u Hilandar, da ne bi ni on sâm provocirao kojekakve situacije. On je lično svestan da ga na Hilandaru ne bi prihvatili, te ne želi dodatno da komplikuje situaciju. Vartolomej je poslao kijevskog episkopa u one manastire gde je imao mogućnost da ga progura, a tu gde nema — neće provocirati nove probleme“, zaključuje Raković.
Ne treba zaboraviti da se po pitanju Hilandara nedavno oglasio i sâm patrijarh srpski Irinej, koji je rekao da Srpska pravoslavna crkva ne raspolaže novim informacijama po tom pitanju, ali da se nada da će tamošnji monasi ostati pri stavu koji zastupa i SPC — a to je nepriznavanje ukrajinske „nove crkve“.
