Da je danas među nama, da li bi Oskar Davičo opet našao inspiraciju da usklikne: „Oj, Srbijo među šljivama“, kao u jednoj od njegovih najlepših pesama posvećenoj Srbiji, nastaloj još 1939. godine. Jer softveri su, izgleda, preuzeli primat.
Srbija je sada prepoznatljiva po izvozu IT proizvoda i softvera, konstatovao je direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović. On je to potkrepio podatkom da je izvoz IT sektora prošle godine za samo 11 meseci premašio vrednost od milijardu evra, čime je premašio poljoprivredu.
Prema rečima premijerke Ane Brnabić ta vrednost IT izvoza je 27,5 odsto veća u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ona je nedavno precizirala da suficit izvoza IT usluga čini većinu suficita izvoza usluga, dok sam sektor tokom poslednje decenije beleži konstantan rast izvoza od više od 20 odsto.
Prema rečima premijerke, Vlada je prepoznala taj potencijal najbrže rastućeg sektora u Srbiji i preduzela korake kako bi obezbedila njegov dodatni rast i pružila novu viziju razvoja Srbije zasnovanu na inovacijama.
Prema analizi koju je pre godinu i po dana objavila Komisija za zaštitu konkurencije, u Srbiji je bilo više od 2.000 firmi u tehnološkom sektoru u odnosu na 700 kompanija 2006. godine. Njihovi prihodi su udvostručeni na 1,5 milijardi evra.
Zato je programiranje kao obavezan predmet uvedeno od petog razreda osnovne škole, omogućen pristup internetu u svim osnovnim školama, a dodatnih 10 miliona evra investirano je u pristup brzom internetu za škole u 2019. godini. Povećan je i broj studenata na tehničkim fakultetima, a premijerka je najavila i da će 100 miliona evra biti uloženo u razvoj infrastrukture.
Nije, naravno, nepoznanica ni da je prosečna plata po zaposlenom u IT sektoru višestruko veća nego u drugim granama industrije, kao ni to da Srbija ima stručan i kvalitetan kadar. Njega su itekako prepoznali i stranci. Vodeće svetske tehnološke firme, uključujući „Majkrosoft“, IBM i „Intel“, već su osnovale razvojne centre u Srbiji ili su dale licence za autsorsing usluge lokalnim firmama, nudeći tri puta veća primanja od prosečne mesečne plate u Srbiji, objavio je Rojters, ali i dodao da su one i dalje niže od onih koje bi plaćale u zemljama EU. Prema navodima te agencije, IT sektor generiše 10 odsto BDP-a Srbije.
Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija ukazuje da je IT sektor nesumnjivo perspektiva Srbije, ali da smo tu uprkos ukazivanju na dobre pokazatelje još na samom početku jer struktura tog sektora nije dobra.
Informacione tehnologije su, objašnjava on za Sputnjik, aplikativna grana koja pre svega treba da prati razvoj hardvera, a kod nas je sav IT zasnovan na jeftinim programerima ne naročito složenih softvera, koji pošto su jeftini mogu da plasiraju svoj rad.
„Ono što je zabrinjavajuće u tom sektoru je što strane kompanije koje ovde dolaze ugrožavaju rad naših kompanija zato što one kao start ap, kao sasvim nove u tom svetu, u početku jedva uspevaju da prežive. Kod njih se malo zarađuje u odnosu na neku stranu firmu koja dođe i uzme ljude. Ovde stranci čak ne moraju ni da imaju firmu jer su povezani elektronski i mogu da rade za firmu u Nemačkoj, Americi, a da ovde ne plate nikakve dažbine. Tako poslodavac iz inostranstva za vrlo malo para dobije dobre stručnjake“, upozorava Bušatlija.
Zato on smatra da ako hoćemo da razvijamo tu vrstu industrije moramo da krenemo od početka, pre svega od ozbiljne reforme školstva i visokog obrazovanja.
To je samo osnov da bi ta industrijska grana počela ozbiljno da se razvija, a ono što je naročito važno je, kako kaže, da država shvati svoju ulogu u tome i da pre svega štiti naš interes, čak i raznim barijerama za strane kompanije, jer to rade svi u svetu.
Niko tu industriju nije razvio tako što je bio otvoren prema čitavom svetu i dozvoljavao da mu se odvode stručnjaci, kategoričan je Bušatlija, koji naglašava da je daleko važnije da država ulaže pare, pa i subvencije u razvoj naših firmi nego stranih, ali i daleko ozbiljnija sredstva u infrastrukturu. On podseća da smo među nekoliko zemalja sa najslabijim internetom čije su brzine „besmisleno male“, da nam država nije premrežena optičkim mrežama, da nemamo transverzalne mreže koje nas povezuju sa svetom.
Dodaje, takođe, da bi bilo zanimljivo videti i tu strukturu izvoza i šta donosi tu milijardu evra, odnosno koliko nas košta taj izvoz. Ako tu ulazi i sektor koji se bavi hardverom, a tu su kompjuteri i telefoni koji se sklapaju od delova kupljenih na inostranom tržištu, i ako morate da uvozite da biste izvezli onda se malo zaradi, objašnjava Bušatlija.
„Mi moramo od toga da napravimo industriju, a ne uslužnu delatnost. Jer sad je to uslužna delatnost. Kada pravite aplikacije to je uslužna delatnost, kada pravite hardver osposobljen da radi sa vašim softverima, onda je to industrija. Takav razvoj situacije poguraće i softveraše jer će imati za koga da rade. Ako će raditi za tuđe industrije onda mi nemamo ništa od toga“, upozorava sagovornik Sputnjika.
Bušatlija kaže da je svestan toga da nama treba svaki dinar u izvozu, ali i napominje da treba voditi računa o tome da zemlja bez proizvodnje i razmenjivih dobara, a to nisu usluge nego roba široke potrošnje raznih kategorija, ne može da preživi.
U prilog tome on navodi primer Amerike koja ima velike probleme upravo zato što više od 55 odsto profita ostvarenog u ekonomiji dolazi iz finansijskog tržišta, a manje od 30 odsto iz realnog sektora, odnosno proizvodnje.
Zato ako hoćemo da nam IT sektor bude motor ukupnog privrednog razvoja od njega moramo da napravimo industriju, a ne uslužnu softversku delatnost za potrebe stranih firmi, ocenio je Bušatlija za Sputnjik.
