Svoju kampanju za 2020. zasnovala je na populističkom pozivu na borbu protiv ekonomske nejednakosti i izgradnju Amerike koja je „dobra za sve“.
Najavljujući kampanju, Vorenova je odlučno pozvala na promene, osudila „tesnac“ u kom se našla srednja klasa, u situaciji u kojoj, prema njenim rečima, „bogati ne moraju da polažu odgovornost, a svi ostali dobijaju premalo prilika za uspeh“, preneo je „Glas Amerike“.
Ona i njene pristalice nadaju se da će je ta poruka odvojiti od ostalih, brojnih kandidata za predsedničku nominaciju Demokratske stranke, i da će joj pomoći da prevaziđe kontroverze u vezi sa ranijim tvrdnjama o poreklu iz zajednice američkih Indijanaca.
Iznoseći konkretne političke predloge, od zdravstvenog osiguranja za sve, finansiranog iz budžeta, do eliminiacije vašingtonskog „lobiranja kakvo sada postoji“, Vorenova je izbegla da direktno napada predsednika Donalda Trampa.
Umesto toga se založila za „širi, institucionalni zaokret“, pozivajući svoje pristalice da izaberu vladu koja „donosi drugačije odluke, odluke koje odražavaju američke vrednosti“.
Vorenova je svoju kandidaturu najavila u Masačusetsu, u siromašnom, industrijskom gradiću, i to na mestu jedne fabrike gde su pre oko 100 godina radnici, pretežno imigranti, stupili u štrajk.
Za političarku koja se godinama bori za prava potrošača, bila je to odgovarajuća lokacija da predstavi svoje ciljeve, navodi Tanjug.
Vorenova je prvi istaknuti demokrata koji je pokazao interesovanje da se uključi u trku za Belu kuću, a na novogodišnje veče je formirala komitet čiji je zadatak bio da ispita izglede za njenu kandidaturu.
Vorenova se već suočava sa problemima. U protekle dve nedelje se dva puta izvinila što se, na početku svoje karijere, u više navrata pozivala na svoj identitet pripadnice zajednice američkih starosedelaca. Ta tvrdnja je dala municiju republikancima i mogla bi da baci senku na njenu kampanju.
