Njegova ideja je izazivala burne reakcije i kritike čak i u samoj Ukrajini, ali je uprkos tome izgradnja započeta.
Projekat je dobio radni naziv „Zid“, ali su ime ubrzo promenili u „Evropski talas“.
Danas, posle gotovo pet godina, realizovano je samo 30 odsto projekta. Poslednjih godina njegovu izgradnju ometa nedostatak finansijskih sredstava, ali i istrage o korupciji. Eksperti su uvereni da je izgradnja „zida“ besmislena, ali da on služi Kijevu za pranje para.
Ruski politikolog Ivan Mezjuho izražava sumnju da će „zid“ uopšte i biti završen.
„Projekat ’Zid‘ liči na korupcionaški projekat ukrajinskih vlasti, sudeći po tome što ne mogu da realizuju zamisao o kojoj već dugo govore. Uostalom, čak je i jedna siromašna zemlja poput Ukrajine u stanju da izgradi takvu konstrukciju. Da ne postoji užasna korupcija u organima državne vlasti, taj projekat bi već odavno bio realizovan“, kaže Mezjuho.
S obzirom da su predsednički izbori u Ukrajini zakazani za kraj marta, ekspert smatra da ukrajinski političari koriste ovu temu kao izborni pi-ar i da će najverovatnije nastaviti u tom duhu.
„U skorije vreme niko neće završiti taj ’zid‘. I, generalno govoreći, oni ni ne nameravaju da ga završe, već samo da govore o njemu. To su puste reči i nisu jasna obećanja koja daju sopstvenom narodu, koji u ovom trenutku najmanje razmišlja o nekakvim ’zidovima‘, već gleda kako da preživi u teškim socijalno-ekonomskim uslovima, koji se samo pogoršavaju zato što ukrajinske vlasti zauzimaju antirusku poziciju“, ističe Mezjuho.
Paradoksalno zvuči, ali sada iz Ukrajine stižu informacije koje govore o tome da se ograda na granici „smanjuje“. Krajem prošle godine ministar inostranih poslova Ukrajine Arsen Avakov je tvrdio da je skoro pola posla urađeno, dok portparol pogranične službe te zemlje Oleg Slobodjan sada tvrdi da je izgrađeno svega 30 odsto „zida“.
Pritom, Slobodjan je naglasio da je u nekim oblastima, poput Harkovske oblasti, izgradnja pograničnog objekta već skoro završena, a da je planirano da „zid“ bude u potpunosti završen 2021. godine.
Ruski eksperti ovaj projekat smatraju besmislenim i podsećaju da još od Drugog svetskog rata nijedna zemlja na svetu nije izgradila tako nešto da bi se zaštitila od oružane agresije.
Stvarna zaštita granica u pripremi za rat velikih razmera zahteva od države da stvori utvrđene oblasti, a ne „ograde obojene zelenom bojom“.
Kako navode stručnjaci, na delovima granice sa Rusijom ukrajinske vlasti su podigle žičane ograde, koje se obično grade da bi se zemlja zaštitila od ulaska izbeglica, ilegalnih migranata ili krijumčara. Međutim, iz Rusije niko ne beži u Ukrajinu, pa nemaju od čega da se štite. Štaviše, dešava se sasvim suprotno — od 2014. godine stotine hiljada Ukrajinaca je, bežeći od rata, izbeglo u Rusiju.
Ukrajinska vlada je ukupnu vrednost „zida“ procenila na četiri milijarde grivni (148 miliona dolara po trenutnom kursu). Građevinski radovi su počeli 2015. godine u uslovima naglog pada ukrajinske ekonomije. Jacenjuk je uspeo da izdvoji iz državnog budžeta oko 3,7 miliona dolara i pregovarao je o pomoći sa evropskim vlastima. Evropska unija je 2015. godine obezbedila za ukrajinsku pograničnu službu oko 33,4 miliona dolara, a deo tih para je bio namenjen izgradnji „zida“. Uprkos takvim značajnim investicijama, u Harkovskoj oblasti izgrađeno je samo 10 kilometara ograde, a 2016. godine Evropljani su prestali da izdvajaju novac za projekat. Od tada je finansiranje „zida“ znatno smanjeno.
Prema rečima Slobodjana, 2015. godine je oko 37 miliona dolara potrošeno na „Evropski talas“, 2016. — 14,8 miliona dolara, 2017. — 7,4 miliona dolara. Šef ukrajinske pogranične službe Petro Cigikal se više puta žalio da nema dovoljno novca za realizaciju „zida“, a razloge za to vidi u „politizaciji“ projekta.
Pojedini ukrajinski političari smatraju da je ključni razlog kašnjenja odbijanje „evropskih donatora“ da pomognu Ukrajini.
Međutim, izvor televizije RT u Vladi Ukrajine je rekao da je do zastoja u izgradnji „zida“ došlo odmah nakon Jacenjukove ostavke, u aprilu 2016. Prema njegovim rečima, uprkos velikim izdvojenim sredstvima, u periodu prethodnog premijera praktično ništa nije izgrađeno. U tom smislu, nova vlada je posumnjala da je neko na tome zaradio dobre pare.
Šeme isplata u okviru projekta „Zid“ privukle su pažnju Tužilaštva, Službe bezbednosti Ukrajine i Nacionalnog biroa za borbu protiv korupcije. Prema istrazi, zloupotrebu su izvršili visoki oficiri pogranične službe i izvođači radova, zbog čega je Ukrajina pretrpela štetu u iznosu od oko 590 hiljada dolara. Međutim, jedan broj ukrajinskih političara smatra da istražni organi nisu do kraja sproveli istragu.
Krajem oktobra prošle godine, Solomenski okružni sud u Kijevu je zatražio da se pokrene krivični postupak protiv Jacenjuka i aktuelnog ministra pravde Pavla Petrenka, ali do danas Nacionalni biro za borbu protiv korupcije nije ispunio naredbu suda.
