U Gazivodama su još sveža sećanja na iskustva iz prošle jeseni, kada su jedinice Rosu sa dugim cevima došle na to jezero. Upravnik Gazivoda Marko Vulović kaže za Sputnjik da je stanje na tom objektu trenutno mirno, ali i da se analizira bezbednosna situacija, koja je, napominje, uslovljena političkim prilikama na Kosmetu.
„Politička klima je uzavrela, opterećena taksama od 100 odsto, stvaranjem vojske i uzurpacijom srpske imovine, što vodi političkoj napetosti koja može da ima nepredvidiv tok. Ako je sve to tako, ne možemo govoriti o bezbednosti Gazivoda, ali svakako analiziramo situaciju kako bismo pravovremeno donosili odluke na zaštiti ovog sistema koji je od vitalnog značaja za naš razvoj i opstanak“, kaže Vulović.
Komentarišući izjavu Tačija da su Gazivode „kosovski državni resurs“, Vulović ističe da je srpsko vlasništvo nad Gazivodama neosporno, ističući da je ovaj objekat gradila i finansirala Srbija, što iz domaćih, što iz stranih izvora finansiranja.
On podseća da je za izgradnju Gazivoda uzet pozamašan kredit od Svetske banke, koji je Srbija vratila. „Prištini tu ništa ne pripada. Na državi je da to ispregovara i zaštiti svoju imovinu koju je gradila i platila“, jasan je naš sagovornik.
Na pitanje šta bi se desilo ukoliko bi Priština pokušala da zauzme Gazivode, Vulović kaže da nikome nije u interesu da elektrana ne radi, ni Srbima, ni Albancima, ali i upozorava:
„Ne mislimo da je nemoguće da se nasilno zauzmu Gazivode, ali to bi imalo nesagledive posledice po obe strane. Nismo sigurni da Albanci ne razmišljaju o takvom scenariju. U svakodnevnom smo kontaktu sa našom državom radi donošenja preventivnih odluka za sprečavanje takve sulude ideje. Naravno da smo spremni i na najgori scenario, mada se iskreno nadam da do toga neće doći i da ćemo to rešiti normalno putem pregovora.“
Objašnjavajući koliki je značaj Gazivoda, Vulović navodi da je hidroelektrana, zajedno sa trafostanicom Valač, ključni objekat za snabdevanje potrošača na severu. Čine je dva agregata instalisane snage oko 38 megavata, a godišnja proizvodnja pokriva oko 40 odsto potrošača na severu Kosmeta, dok se količine koje nedostaju pribavljaju preko Novog Pazara i centralne Srbije.
Prema rečima Vulovića, posebno je značajno što su Gazivode sa Valačom nezavisna elektroenergetska infrastruktura u odnosu na energetski sistem Kosova, što je vid sigurnosti u pogledu snabdevanja elektroenergijom, jer Srbi na severu ne moraju da strepe da će ostati u mraku kao 2009, kad im je dotok struje isključen na 48.
Projektovani godišnji proizvodni kapaciteti su nam oko 85 gigavat-časova električne energije, ali Gazivode, kako ističe sagovornik Sputnjika, godinama unazad realizuju planove od oko 100 gigavat-sati, a prošle godine je ostvarena rekordna proizvodnja od oko 120 gigavat-časova.
Jezero je, ističe dalje Vulović, važno i za snabdevanje vodom: procena je da oko 700.000 ljudi pije vodu sa Gazivoda — samo Prištini se isporuči godišnje 115 miliona kubika, ali i termoelektrani Kosovo A i B u Obiliću.
„Kad bismo im ugasili vodu za osam do 10 sati, došlo bi do zastoja u proizvodnji električne energije u njihovim termoelektranama, a to bi onda imalo dalje posledice: staje proizvodnja, snabdevanje stanovništva vodom, bukvalno bi se ugasio život na KiM. Ali mi naravno ne razmišljamo o tome i pored taksi koje su uveli“, ističe upravnik Gazivoda.
Uz ocenu da treba doći do političkog rešenja, ali i rešiti problem naplate vode, budući da je Albanci ne plaćaju, Vulović zaključuje: „Onaj ko kontroliše Gazivode, bukvalno kontroliše život na KiM, tako da država treba da nastoji da Gazivode budu pod našom kontrolom.“
