„Gazivode“ — Najvažnija strateška tačka na Kosovu i Metohiji

© Tanjug / Dimitrije GolJezero Gazivode okićeno srpskim zastavama
Jezero Gazivode okićeno srpskim zastavama - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegramOdyssey
Hidroelektrana „Gazivode“, najspornija tačka današnje posete predsednika Aleksandra Vučića, za koju su prištinske vlasti tek na intervenciju SAD i EU dale dozvolu za obilazak, od strateškog je značaja za opstanak i budućnost Srba na Kosovu i Metohiji, a, zajedno sa „Trepčom“ i trafostanicom „Valac“, strateški veoma važna i za Srbiju u celini.

„Poseta je odobrena. Odluka je doneta pre pola sata“, rekao je kosovski ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli u petak uveče, i dodao da, posle pritiska „EU i saveznika nije bilo izbora“. 

Prethodno, vlasti u Prištini nisu htele da daju dozvolu.

Zašto su baš „Gazivode“, za koje najšira javnost do Briselskog dijaloga gotovo da nije čula, postale ključna tačka na kojoj insistiraju i Beograd i Priština?

Aleksandar Vučić sa predstavnicima Srba sa KiM - Sputnik Srbija
Vučić: Držimo se kao nekad Albanci (video, foto)

„’Gazivode‘ su naš opstanak, naš razvoj. Bez ’Gazivoda‘ Kosovo i Metohija ne bi ni postojali“, objašnjava predsednik opštine Zubin Potok Stevan Vulović zbog čega su „Gazivode“ važne i Prištini i jedan od glavnih razloga za njihovu borbu da preuzmu kontrolu nad Severom KiM.

„Ako bismo, recimo, isključili vodu u termoelektranama, one bi ostale bez proizvodnje, to bi kao posledicu imalo prestanak snabdevanja električnom energijom, prestao bi svaki vid proizvodnje, prestalo bi snabdevanje pijacom vodom preko 700.000 ljudi, ugasile bi se informacione tehnologije, ugasio bi se život na KiM“, rekao je on nedavno za Tanjug.

Svi argumenti da je pitanje vlasništva nad hidrosistemom „Gazivode“ kojim upravlja Javno preduzeće za vodosnabdevanje i za proizvodnju i distribuciju električne energije „Ibar“ sa sedištem u Zubinom Potoku, nesporno su na srpskoj strani, što bi trebalo da bude i presudno u eventualnoj „korekciji granica“ ili „razgraničenju“ Priština i Beograda, ubeđen je on.

Oko 80 odsto površine jezera „Gazivode“ nalazi se u opštini Zubin Potok na severu Kosova, sa većinski srpskim stanovništvom, a manjim delom jezero pripada opštini Novi Pazar.

Gradnja ove brane i celog projekta hidrosistema finansirana je iz razvojnih sredstava Svetske banke, sedamdesetih godina prošlog veka, a celokupni kredit u iznosu od nešto više od 900 miliona evra otplatila je Republika Srbija i jedan deo Đerdap.

Originalne ugovore potpisao je Josip Broz Tito.

Preko 95 odsto infrastrukture tog preduzeca nalazi na teritoriji opštine Zubin Potok, a 100 odsto profita od oko 10 miliona evra godišnje, ostvaruje se na istoj teritoriji, koja, međutim, od toga nema nikakve koristi.

Direktor Javnog preduzeća za vodosnabdevanje i za proizvodnju i distribuciju električne energije „Ibar“ Srdan Vulović navodi da ovo preduzeće, u kome trenutno radi 48 zaposlenih, godišnje proizvodi 100 gigavata sati i prema Prištini isporučuje oko 120 miliona kubnih metara vode.

Zašto su, dakle, „Gazivode“ najjači srpski adut na Kosmetu?

Svu električnu energiju koju proizvede ova hidroelektrana isporučuje se JP Elektro-Kosmet iz Kosovske Mitrovice, što zadovoljava 40 odsto potrebe severnog Kosova.

S obzirom da nije bilo moguće da se kontroliše rad u južnom delu srpske pokrajine, Vlada je odlučila da 2004. godine formira novo javno preduzeće sa nazivom JP „Ibar“, koje i danas radi i posluje u opštini Zubin Potok i gazduje sa imovinom preduzeća.

Imovina preduzeća podrazumeva veliko jezero, sa velikom branom „Gazivode“, malo jezero sa branom Pridvorica, kanal za vodosnabdevanje i sa dve stanice za navodnjavanje.

Veliko jezero je dugačko 24 kilometara, površine je 11 kvadratnih kilometara i zapremine vode od 380 do 420 miliona kubnih metara, a brana „Gazivode“ je i najveća nasuta brana u Evropi, visine 107 metara.

 

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala