Uoči sednice Saveta bezbednosti UN, na kojoj će se na dnevnom redu naći redovni tromesečni izveštaj o radu misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, premijer samoproglašenog Kosova Ramuš Haradinaj objavio je da je Priština prekinula komunikaciju sa Unmikom, nezadovoljan činjenicom da se u izveštaju šefa misije UN navodi da je najveći problem u odnosima Beograda i Prištine taksa od 100 odsto koju su prištinske vlasti uvele na robu iz Srbije.
Haradinaj je poručio da takva ocena „nije odraz istine“ i dodao da je „tenzije između Kosova i Srbije stvorio rat, nanesene štete i veliki bol, kao i nerešavanje odnosa jednim ugovorom o priznanju“. Kako je naveo, „dok nema priznanja, normalno je da će biti i tenzija“.
Sa druge strane, portparolka Unmika Sanam Dolatšahi izjavila je da je pomenuti izveštaj preneo činjenice i poručila da Ujedinjene nacije ostaju posvećene „ulozi da služe narodu Kosova u okviru mandata poverenog od strane Saveta bezbednosti“.
Kako za Sputnjik ocenjuje novinar i publicista sa KiM Živojin Rakočević, odluku Haradinaja da prekine komunikaciju sa Unmikom treba, između ostalog, posmatrati u svetlu činjenice da će u južnoj srpskoj pokrajini uskoro uslediti izbori, te je ovakav potez sasvim sigurno deo predizbornog procesa.
Međutim, napominje naš sagovornik, to nije jedini razlog iz kog se Haradinaj, očigledno, odlučio na najekstremnije moguće poteze.
„To je potpuno u skladu sa njegovom ulogom žrtve i oslobodioca koju on igra gotovo čitav svoj život. On iz te uloge ne može izaći i sve ono ekstremno što u ovom periodu treba uraditi, on to mora da uradi, jer je očigledno odlučio da ide do krajnjih granica koje su, pritom, vrlo opasne“, upozorava Rakočević.
Naš sagovornik dodaje da treba imati na umu da je i dosadašnja komunikacija između prištinskih vlasti i Unmika bila vrlo otežana i svodila se, kako kaže, na minimum i na moranje.
„Naravno, ta opstrukcija njihovih odnosa je podstaknuta i od strane međunarodne zajednice i ključnih ambasadora u Prištini, koji smatraju da Unmik ne treba da postoji, da on nema funkciju i da mu treba uskratiti sve nadležnosti. Međutim, Unmik ipak postoji i kako-tako funkcioniše, a sada se očekuje da Haradinaj dâ Unmiku neku vrstu završnog udarca i da pozavršava sve loše, prljave poslove koji bi krunisali, onako kako to oni vide, nezavisnost Kosova“, kategoričan je Rakočević.
Upitan da li vlasti u Prištini smeju sebi da dozvole prekid komunikacije sa misijom UN na Kosovu bez dozvole partnera sa Zapada, Rakočević kaže da Haradinaj to svakako radi uz podršku zapadnih saveznika, odnosno onih koje smatra saveznicima.
„Njemu niko ne ispostavlja grubo račun za ono što je uradio, niti mu grubo kaže — dosta je bilo“, primećuje Rakočević.
Međutim, kako napominje, u ovom trenutku postoji i veliki problem u komunikaciji između vrha kosovskih Albanaca i američke ambasade u Prištini.
„Prethodni ambasador SAD Greg Delavi je bio jako slab i njega je demokratska administracija iz Vašingtona poslala da, u neku ruku, nauči Albance da samostalno donose odluke. Dakle, ambasador bivšeg predsednika Baraka Obame ih je zvao na razgovore i pitao za mišljenje. Međutim, sadašnji ambasador SAD u Prištini Filip Kosnet je nešto jači i očekuje da vrh Kosova dođe po ’svoje mišljenje‘ kod njega. Oni, pak, na to nisu naviknuti i sada imaju problem da sa njim komuniciraju iz ugla podređenog“, ukazuje Rakočević.
Podsetimo, eskalacija tenzija između Beograda i Prištine usledila je nakon što Kosovo nije primljeno u Interpol, posle čega su uvedene takse na robu iz Srbije, počeo je proces formiranja vojske, a zatim je usvojen i novi statut „Trepče“. Zvanični Beograd navodi da ti potezi Prištine sve više udaljavaju dve strane od dijaloga.
