Upravo je ta „prekretnica“ zasigurno doprinela očajanju predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, koji je u sredu rekao da postoji „poseban krug pakla“ za one koji promovišu „bregzit“ bez plana za njegovo sprovođenje.
Njegove reči izazvale su kontroverze u Vestminsteru, ali za mnoge poslanike i zvaničnike koji izbezumljeno tragaju za načinom da se izađe iz zastoja oko „bregzita“, Tuskove reči su istinite.
Kako navodi Si-En-En, prilično je zapanjujuće da je britanska budućnost talac dugotrajnog prepiranja političara sa konkurentnim ideologijama.
„A sat otkucava do 29. marta, kada ističe rok za ’bregzit‘“, konstatuje Si-En-En.
Tereza Mej, koja je ostala premijerka uprkos tome što predsedava „jednim od najvećih političkih fijaska koji se pamti“, otputovaće danas u Brisel u pokušaju da ubedi lidere EU da pristanu na ključne promene u sporazumu koje će, teoretski, biti prihvatljiv zakonodavcima u Vestminsteru.
Donji dom britanskog parlamenta je prošle nedelje glasao da se od EU zahteva da napravi „alternativne aranžmane“ po pitanju „bekstopa“, što je glavna prepreka da se britanski parlament saglasi sa sporazumom britanske premijerke o „bregzitu“.
„Bekstop“ je osmišljen tako da se zadrži otvorena granica na ostrvu u slučaju da Velika Britanija napusti EU bez sporazuma. U pitanju je, naime, svojevrsna bezbednosna mreža koja garantuje da neće biti „tvrde granice“ između dve Irske, čak i ako Britanija napusti EU bez sporazuma.
Si-En-En navodi da je malo verovatno da će se, posle razgovora Tereze Mej sa Donaldom Tuskom i Žan-Klodom Junkerom, postići bilo šta značajno da bi poslanici promenili mišljenje.
„Muziku iz Brisela, pojačanu komentarima Tuska o paklu, nikako nije lako slušati“, navodi Si-En-En.
Mejova stiže u Brisel nakon što je juče razgovarala sa političkim liderima u Belfastu, gde ju je Demokratska unionistička partija, čiji su joj glasovi potrebni za većinu, upozorila da neće podržati sporazum bez promena „bekstopa“.
Posle Brisela, Mej odlazi u Dablin, gde će sa razgovarati sa tamošnjim šefom vlade Leom Vardakarom čija vlada insistira da „bekstop“ mora ostati.
Malo je verovatno da će, kako ocenjuje Si-En-En, doći do približavanja ta dva stava.
Do petka uveče, kada će Mej biti na večeri sa Vardakarom, ostaće 49 dana do roka za Bregzit. Sledeće nedelje, kada se Mej bude obratila poslanicima Donjeg doma parlamenta sa onim što se njeni najbliži savetnici nadaju da će biti delotvoran plan, ostaće još 44 dana.
Imajući u vidu da su poslanici iz različitih partija i dalje podeljeni oko toga kako bi Bregzit trebalo da izgleda, teško da će se do tada nešto razrešiti.
Si-En-En dodaje da se tako nameće pitanje koje postavljaju političari i biznismeni koji žele sigurnost, a to je koliko će biti blizu krajnjeg roka pre nego što dogovor bude postignut, kao i kada će britanske firme i porodice da počnu ozbiljno da skladište hranu i lekove da bi se spremili za neizbežnu paniku koja će se dogoditi u poslednjoj nedelji marta, a ako zemlja ne postigne dogovor.
Ukoliko se Britanija zaista kreće u tom pravcu, samo pomeranje roka tako što bi se zatražila dozvola Brisela da se stavi amandman na Član 50 kojim se fiksira rok, moglo bi da odloži ovaj potencijalno štetan momenat za Britaniju.
Si-En-En primećuje da je sužavanje vremenskog okvira delovalo na izoštravanje politike opozicionih laburista.
Lider laburista Džeremi Korbin uputio je pismo premijerki Mej, u kom je izneo pet zahteva koji bi, ukoliko budu ispunjeni, doveli do toga da je njegovi poslanici podrže tokom glasanja krajem meseca.
