Kako su vas zarobili u Siriji?
— Zarobila me je naoružana banda u Siriji 6. decembra 2015. godine. Ilegalno su me prevezli iz Sirije u Liban u području Beka. Oni su iskoristili trasu koju koristi vojska kako Sirijci ne bi pretresli vozilo. Tamo su me držali nedelju dana, mučili moralno i fizički kako bi me naterali da otkrijem informacije o nestanku Muse el Sadra (propovednika) i dvojice njegovih pratilaca: šeika Muhameda Jakuba, čiji sin je i pripremio operaciju mog zarobljavanja 1978. godine, i Abasa Badrutdina.
Bili ste uhapšeni u Libanu pod optužbom da krijete informacije o slučaju Muse el Sadra. Da li je bilo ikakve istrage tog predmeta, da li je počeo sudski proces? I da li vi imate bilo kakve informacije o nestanku imama Muse el Sadra i dvojice njegovih pratilaca?
— Nalazim se u zatvoru službe bezbednosti Libana. Sa mnom se sreo sudija koji vodi slučaj o nestanku Muse el Sadra i njegovih pratilaca. Taj slučaj se u najkraćim crtama može ovako opisati: 1978. godine za vreme posete Libiji nestaje Musa el Sadr zajedno sa dvojicom svojih pratilaca, Muhamedom Jakubom i novinarom Abasom Badrudinom. Godine 1982. ovaj slučaj je predat Sudskom savetu Libana, a 2008. godine mog oca Muhameda Gadafija optužuju za otmicu Muse el Sadra i njegove pratnje. Ja sa tim slučajem, počevši od 1981. godine, ni na koji način nisam imao veze, nisam bio ni osumnjičeni, niti svedok, niti optuženi. Ispada da razlog mog hapšenja nema nikakve veze sa sudskim procesom. Uhapsili su me samo zato što sam sin Muhameda Gadafija. Nakon što sam rekao sudiji da ne posedujem nikakve informacije o nestanku Muse el Sadra, optužili su me da sam krio dokaze o tome slučaju. U vreme kada se to desilo, 1978. godine, ja sam imao dve godine.
Da li vas posećuju žena i deca? Gde se oni sada nalaze?
— Ne, dosad nisu mogli da me posete. Jako se brinem za njih. U Siriji, zbog svih tih događaja, oni nisu bezbedni. O njima nema ko da se brine. Potreban im je otac.
Kako je vaše zdravlje?
— Moje fizičko stanje nije na zadovoljavajuće. Imam bolove u grudima, teško dišem, bol u donjem delu leđa, problem sa kožom zbog nedostatka svetlosti. Slomljen mi je i nos i imam hematome na glavi od udaraca koje sam zadobio za vreme zarobljeništva. Želeo bih da zamolim UN da pošalju u Liban grupu lekara da me posete u zatvoru i naprave medicinski izveštaj o mom stanju.
Kakvi su vam uslovi u zatvoru?
Uslovi u zatvoru nisu zadovoljavajući. Uz to, ne mogu da komuniciram sa medijima. Onima koji me posete, sledeći put se zabranjuje ulazak u Liban.
Da li imate planove da učestvujete u političkom životu nakon što izađete iz zatvora?
— O tome je zasad rano govoriti. Sada ne mogu da razmišljam o tome niti da donosim bilo kakvu odluku. Želim da naglasim da u godine mog rada u Libiji nikad nisam radio u službi bezbednosti. Bio sam samo savetnik u sferi morskog teretnog saobraćaja. Računamo na veću ulogu Rusije, kao velike sile, u ovakvim slučajevima samovolje zahvaljujem joj na naporima koje preduzima za moje oslobađanje.
