Tramp u intervjuu za Si-Bi-Es nije iznosio detalje plana vojnog mešanja Vašingtona u krizu u Latinskoj Americi, već je samo rekao da je to „jedna od opcija“.
„Ne želim to da kažem, ali tako nešto je svakako opcija“, odgovorio je Tramp na pitanje o vojnoj intervenciji i interesima američke nacionalne bezbednosti tokom intervjua.
On je istakao da je Venecuela „veoma važan deo sveta“, gde su neobuzdani kriminal i široko rasprostranjeno siromaštvo doveli do stradanja lokalnog stanovništva.
Tramp je dodao da je administracija predsednika Nikolasa Madura uputila zahtev za sastanak, ali da ga je on odbio.
„On je tražio sastanak, ali sam ga odbio, jer smo otišli predaleko u ovom procesu. Tamo postoji mlad i energičan mladić, ali ima i drugih ljudi u istoj grupi — ako govorite o demokratiji, to je zaista demokratija na delu“, odgovorio je Tramp na pitanje da li će pregovarati sa Madurom i zamoliti ga da ode.
Tramp je dodao da je Maduro želeo da održe sastanak pre nekoliko meseci.
„Tada sam odlučio da neću (održavati sastanak), jer se u Venecueli dogodilo toliko užasnih stvari… To je bila najbogatija zemlja u tom delu sveta“, rekao je Tramp.
U Venecueli su 21. januara počeli masovni protesti protiv aktuelnog predsednika Venecuele Nikolasa Madura. Predsednik parlamenta Venecuele Huan Gvaido se 23. januara proglasio za privremenog šefa države. Sjedinjene Američke Države i niz drugih zemalja su priznale Gvaida i zahtevaju od predsednika Venecuele Nikolasa Madura, kog ne smatraju legitimnim šefom države, da ne dozvoli nasilne akcije protiv opozicije. Maduro je Gvaida nazvao američkom marionetom.
Maduro je više puta optuživao Vašington za organizovanje prevrata u zemlji kako bi ga svrgnuli sa vlasti i u intervjuu za Sputnjik izjavio da je američki predsednik Donald Tramp naredio „kolumbijskoj mafiji“ da ga ubije.
