Nije se dugo čekalo da, sledeći Velikog brata, EU poput Vašingtona prizna samoproglašenog privremenog predsednika Venecuele Huana Gvaida, uprkos legalnom predsedniku Nikolasu Maduru.
„Mi u potpunosti podržavamo Nacionalnu skupštinu Venecuele i njenog lidera kao jedinu izabranu instituciju zemlje koja treba da bude zaštićena“, rekla je šefica EU diplomatije Federika Mogerini, „zaboravivši“ da je Maduro početkom januara preuzeo novi šestogodišnji mandat pošto je na izborima održanim u maju prošle godine dobio 68 odsto glasova.
Tako se EU, koja u svom funkcionisanju upravo insistira na pravilima, procedurama, normama demokratskog ustrojstva, stavila na jednu stranu, a onoj drugoj, oličenoj u Maduru i njegovoj administraciji, najavila nove personalne sankcije.
Da bi sve izgledalo principijelno, šefovi diplomatija zemalja EU su pozvali na stvaranje međunarodne kontakt grupe za Venecuelu, koja treba da omogući pripremu izbora za predsednika zemlje. Prva sednica bi, kako je najavljeno, trebalo da bude održana naredne nedelje.
Isto se poneo i Evropski parlament, koji je usvojio rezoluciju kojom je priznao Gvaida za legitimnog privremenog predsednika i podržao „njegovu mapu puta“. Predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani se pohvalio da je Evropski parlament prva evropska institucija koja je to učinila. Nije zgoreg da se zna. Možda će to neko jednoga dana imati u vidu.
A možda će neko slediti i stav Rima, potpuno suprotan onom u Briselu. Italija je istog dana saopštila da ne priznaje „privremenog predsednika“ Gvaida i da se protivi spoljnom mešanju u poslove drugih država. Šef italijanske diplomatije je, u prilog toj odluci, podsetio da je ista greška napravljena u Libiji, što danas svi priznaju, zbog čega treba izbeći takav scenario u Venecueli.
Profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić smatra da Venecuela ne može sama da reši problem i da je u takvoj situaciji posredovanje međunarodne zajednice legitimno.
„Jeste Maduro legalni i legitimni predsednik, ali protiv njega demonstrira stotine hiljada ljudi, što je znak loše situacije u zemlji i znak da unutrašnje institucije ne mogu da reše problem. Još je veći problem što se izvesni političar proglasio za predsednika Republike, a prihvataju ga SAD i njihovi zapadni saveznici. U takvoj situaciji, međunarodni posrednik poput kontakt grupe je neophodan, ali to bi morala da bude uravnotežena kontakt grupa“, kaže Samardžić za Sputnjik.
On podseća da je i sam Maduro pre nekoliko dana rekao da bi prihvatio međunarodno posredovanje, pri čemu je mislio i na učešće Rusije u tome. I to bi, po oceni sagovornika Sputnjika, bilo najpravičnije.
„Ako je EU priznala Gvaida kao faktičkog predsednika, ona je sebe i moralno i pravno isključila iz mogućnosti da posreduje. Ona ne može da posreduje u sporu u kome se već opredelila služba za spoljnu politiku EU, a i deklaracija Evropskog parlamenta je na toj strani“, ukazuje Samardžić.
On smatra da ti pregovori neće biti dobri i neće biti šanse da se problem reši ako EU bude posrednik. Nju bi trebalo isključiti zbog njenog jasnog stava u korist jedne strane, a posrednike tražiti u nekoj uravnoteženijoj formuli učesnika sa Zapada i Rusije.
Na pitanje zašto je EU, koja se uvek deklariše kao zagovornik strogog poštovanja demokratskih normi, stala na jednu stranu, i to političara koji se na ulici sam proglasio za privremenog predsednika, profesor FPN smatra da je u pitanju potreba Brisela da glumi američku aroganciju.
„Tu postoji jedna vrsta osećaja dominacije u međunarodnom poretku, pri čemu se EU šlepa uz SAD. Ona sama po sebi nije neki činilac, ona nema uspeha već 25 godina u tim međunarodnim posredovanjima u očuvanju mira, u raznim humanitarnim akcijama, tako da bi oni ovim možda da malo afirmišu svoju međunarodnu poziciju u svetu. Ali to čine tako nespretno i kontraproduktivno da ozbiljni posmatrači i političari ne bi trebalo da prihvate to njihovo angažovanje“, mišljenja je Samardžić.
