Nekoliko meseci posle izbora, BiH još čeka na formiranje Veća ministara. Srpski predstavnik Zoran Tegeltija još nije izabran, pošto se njegovo imenovanje uslovljava usvajanjem godišnjeg nacionalnog programa za NATO.
Kecmanović nam kaže da su uzajamne blokade hronično stanje u BiH.
„Rekao bi čovek, tamo je večito neki džumbus, ali kada odete, vidite da stvari normalno funkcionišu, posebno kada je reč o Republici Srpskoj“, rekao je Kecmanović i ukazao da je Srpska u unutrašnjoj podeli relativno nacionalno homogena, a da problemi nastaju u Federaciji.
On napominje da se to se moglo očekivati, jer su nesuglasice dugo kamuflirane raznim manipulacijama sa strane.
Kecmanović veruje da će Tegeltija biti izabran, pošto se sve na kraju u BiH reši i ističe da bi se i sada završilo na vreme, da se nije pokrenulo usvajanje MAP-a. Dodaje da pokušava da se zatvori krug oko BiH, ali da to nije moguće.
„Postoji navika da se tome ne može suprotstaviti, posebno na primerima Crne Gore i Makedonije“, kaže Kecmanović.
On objašnjava da su Crnogorci najveći rusofili na svetu, a što se tiče Makedonije, kaže da su se oni ovek prilagođavali i pravili ustupke, naspram albanske manjine.
Kaže da su Makedonci svojom kooperativnošću doveli do situacije da je moguće ovo što se desilo, da uđu u NATO.
„Ako prihvatite ulogu da jači može da tlači, onda ulazite u prostor u kojem nema kraja popuštanju. Srpska u toj situaciji pruža odlučan otpor koristeći diplomatska sredstva, tražeći uporište i podršku na drugoj strani“, rekao je Kecmanović.
Podseća da je Zapad uveo sankcije Dodiku i da ne može posle toga očekivati da će on zastupati njihove ideje.
Na pitanje da li postoji bilo koji formalno pravni način na koji bi BiH ušla u NATO, ako to ne odobri RS, Kecmanović kaže:
„Sem da okupiraju Srpsku, ne znam kako na drugi način mogu da postignu da Srpska dobrovoljno uđe u NATO“, rekao je Kecmanović.
