Umesto toga, dileri su postali dovitljiviji i prešli su na trgovinu kokainom i heroinom. Eksperti Albaniju opisuju kao „evropsku Kolumbiju“ navodeći da su narko-klanovi povezani sa policajcima i političarima.
Ranije se kokain u vrednosti od nekoliko miliona dolara, koji je dolazio do Albanije, sakrivao u malim pukotinama ili skrivenim delovima ribarskih brodova. Trgovci drogom danas su napredovali. Koriste razvijene i uspostavljene mreže kako bi prebacili teret i distribuirali kokain iz Latinske Amerike i heroin iz centralne Azije, preko Italije do ostatka Evrope.
Albanski klanovi se svrstavaju među najveće trgovce kokainom, heroinom i kanabisom u svetu, piše „Indipendent“. Često su evropski i američki zvaničnici opisivali Albaniju kao najvećeg dobavljača kanabisa za EU, a u vrhu je i kada je reč o kokainu i heroinu.
Na osnovu vrednosti zaplena droge, neki procenjuju da samo posao sa marihuanom vredi tri ili četiri milijarde dolara godišnje. Jadransko more sada predstavlja glavni put za trgovce drogom, rekao je Džemal Gjunkši, predstavnik opozicije u albanskom parlamentu i bivši vojni oficir.
Nije svejedno ni pripadnicima obalske straže. Sagovornici Indipendenta, koji nisu želeli da budu imenovani, kažu da moraju stalno da budu oprezni. Trgovci drogom su često naoružani puškama, iako ih još nisu koristili protiv njih.
Ponekad se dešavaju velike zaplene. Prošlog januara, oblaska straža u saradnji sa „Fronteksom“ zaplenila je tonu i po kanabisa ispod trapa jednog broda. Prethodnih meseci otkrivene su hiljade kilograma kokaina sakrivenog u bananama koje su dolazile iz Kolumbije.
Ipak, češći su slučajevi kada se droga prokrijumčari. Albanski zvaničnici smatraju da uspeju da presretnu samo oko deset odsto isporuka droge u zemlju i iz zemlje. Neke zapadne diplomate kažu da je ipak reč o pet odsto, kao i da krijumčari podmićuju lučke vlasti sve od Roterdama do Izmira.
„Sofisticirane grupe krijumčara su postale toliko moćne da imaju mreže po celom svetu“, rekao je istraživač iz Tirane Alfonk Raka.
Prema njegovim rečima, prilično je jasno da te grupe uživaju određeni stepen političke i policijske zaštite i podrške.
Centar šverca droge u Evropi
Za samo nekoliko godina, kažu diplomate i zvaničnici, Albanija je postala centar šverca droge u Evropi. Mnogi se plaše da je upletena politička elita.
„To je evropska Kolumbija. To je glavni proizvođač i distributer droge u Evropi. To je narko-država i oni bi izgubili mnogo novca ako bi rešili taj problem da bi ušli u EU“, rekao je jedan zapadni diplomata.
Trgovina drogom je zastupljena u najvećim albanskim gradovima, uključujući i Tiranu i lučke gradove.
Kao primer toga, navodi se da je na papiru Albanija jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi. Međutim, albanski gradovi doživljavaju veliki građevinski bum jer niču poslovni i stambeni prostori, tržni centri i moderni autlet centri. Mladi „opasni momci“ voze se gradovima u najnovijim automobilima slušajući albanski i američki rep. Pitanje je odakle novac za sve to.
Ipak, postoji i druga strana medalje. Tokom prošle godine, 23 osobe koje se dovode u vezu sa trgovinom drogom nestale su, a istraživački novinar Artan Hoča smatra da je reč o rivalstvu između albanskih narko-klanova.
Narastajuće nasilje je takođe oteralo i neke krijumčare iz posla. Prošlog leta, Gazmend Merkaj je otkrio bombu ispod svog automobila. Kada je shvatio da su pokušali da ga ubiju, predao se policiji da bi se zaštitio sukoba sa svojim rivalima.
Ipak, u zatvoru ga je zamalo ubio nožem drugi zatvorenik koji je navodno angažovan da to učini. Sada se Merkaj nalazi u zatvorskoj bolnici u Tirani, daleko od drugih zatvorenika i moguće je da on predstavlja insajdera tužiocima.
Ali Edison Harizaj, poznat po nadimku Il Padrino, nije imao toliko sreće. Sedmog novembra prošle godine ubijen je u pucnjavi na putu. Imao je 39 godina.
Trgovina drogom i uspon kriminala
Albanija je postala centar trgovine drogom kasnih devedesetih godina. To se poklapa i sa periodom uspona organizovanog kriminala.
U poslednjih nekoliko godina, Albanija je uložila veliki napor da suzbije trgovinu kanabisom. Organizovane su racije u nekoliko gradova kao što je Lazarat.
Između 2011. i 2016. godine, Albanija je uništila dva i po miliona biljaka marihuane i 5.200 polja.
Ali kao što je spaljivanje polja kanabisa u Meksiku nateralo kartele da se okrenu profitabilnijem poslu sa herionim i kokainom, i albanski krijumčari su prešli na taj nivo. Albaniju su pretvorili u tranzitnu zemlju.
Heroin se krijumčari u Albaniju kroz pošiljke obuće i odeće iz Turske, a kokain dolazi brodovima kojima se transportuju banane i palmino ulje iz Kolumbije.
Takođe se koristi i vazdušni transport, a neki zvaničnici procenjuju da dnevno pređe između pet i deset malih aviona preko Jadranskog mora koristeći tajne putanje.
Policija je 2017. godine pokrenula akciju tokom koje su privedeni zvaničnici iz raznih ministarstava i obaveštajnih službi. Identifikovana je 41 mreža koja se bavi trgovinom narkoticima. Među njima je i banda Bajri, koja se širila i po Holandiji, Belgiji i Španiji.
Prošle godine je od krijumčara zaplenjeno 34 miliona dolara.
Krijumčari albanskog porekla u Italiji optužili su bivšeg ministra unutrašnjih poslova Albanije Saimira Tahirija da je umešan u poslove sa narkoticima, nakon čega je reagovalo i tužilaštvo. Međutim, na iznenađenje mnogih, premijer Edi Rama je podržao Tahirija.
Iako vlada to negira, eksperti kažu da su krijumčari u vezi da političarima i centrima moći. Kako bi se dokazala teorija o njihovoj povezanosti navodi se primer radara „Lokid Martina“, koji su postavljeni duž albanske obale i koji bi trebalo da otkriju svako plovilo duže od 3,5 metara. Međutim, u praksi, prolazili su brodovi natovareni narkoticima duži od 15 metara.
Izgleda da je posao sa drogom privlačan mladim ljudima koji imaju malo mogućnosti u zemlji koja ima BDP po glavi stanovnika kao i Kuba.
