Mađarski premijer Viktor Orban odbio je nalog iz Vašingtona da se suprotstavi „kineskoj sajber-špijunaži“ i da podrži Ukrajinu kao protivtežu Rusiji. On je američkim diplomatama poručio da „želi da gradi neutralnu spoljnu politiku, po uzoru na Austriju, a ne da ispunjava zahteve Sjedinjenih Američkih Država“.
Ovo nije prvi put da se Orban otvoreno suprotstavlja Amerikancima, ovakav stav SAD otvara pitanja da li su sada Amerikanci počeli i otvoreno da naređuju drugim državama šta da rade i ima li onih koji će kao Orban pokazati neposlušnost?
Možemo li očekivati saveznički kontraudar na spoljnu politiku Amerike?
Bivši ambasador i predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga Milisav Paić podseća da je i češki predsednik svojevremeno digao glas protiv bombardovanja SRJ, kao i da je bilo pojedinačnih otpora, ali ne ovako javno, kao danas Mađarska.
„U ovom momentu Mađarska je glasonoša sve otvorenijeg otpora diktatu koji dolazi iz Vašingtona i Brisela. Treba videti da li će ih i neke druge zemlje u tome podržati. Italijani i rezultati njihovih izbora su upravo odgovor te zemlje diktatu EU i Amerike o tome kakvu bi vladu Italija trebalo da ima i to se već ispoljava u odnosima sa Francuskom, Nemačkom. Oni koji pružaju otpor imaju i javno izražen interes za ukidanje sankcija protiv Rusije“, ističe naš sagovornika.
Po njegovim rečima, u drugim državama poput Rumunije nema nacionalnog konsenzusa oko spoljne politike, a i Mađarska je na vreme shvatila koje strane investicije treba da privlači sebi. U tom kontekstu, Paić kaže da je logično što zvanična Budimpešta ne želi da ćuti pred Amerikom, jer na svojoj teritoriji ima jake investitore velikih i moćnih država sveta.
„Naravno da odluka Orbana u vezi sa Ukrajinom i Kinom, koja je suprotstavljena interesima SAD, nije slučajna. Mađarska ima sopstvene probleme sa Ukrajinom i položajem mađarske manjine u njoj, dok je Kina veliki ulagač u Mađarskoj, a uz Srbiju, oni su Kinezima deo inicijative ’16 plus jedan‘“ ističe naš sagovornik.
Paić napominje da se iza upozorenja Amerike o „kineskoj sajber-špijunaži“ krije trgovinski i tehnološki rat Amerike i Kine. To jest, Amerika pokušava da ograniči širenje kineskoj kompaniji „Huavej“, koja je jedna od vodećih proizvođača mobilne telefonije, jer tvrde da kineska vlada kroz prodaju „Ajfona“ pokušava da ostvari neke svoje prednosti na planu sticanja informacija.
Naš sagovornik ističe da većina država iz okruženja Mađarske nije dobila ono što je očekivala ulaskom u EU i u NATO i da tu postoji veliko razočarenje. Zbog toga je pritisak Amerike vidljiv i po političkim kompromisima koje države poput Bugarske, Grčke i Rumunije prave, jer nisu ekonomski jake kao Mađarska.
„Jednostavno, taj oslonac na EU, koja je sama iznutra podeljena i u velikim problemima, Mađarskoj ne donosi ekonomski napredak koji je očekivala kada je ušla u EU. Što se tiče Amerike, oni sve te zemlje smatraju za mlađe partnere jer su članice NATO-a, za koje se pretpostavlja da moraju da slede naredbe iz Vašingtona“, dodaje Paić.
On kaže da je dodatna moć Mađara u tome jer njihova dijaspora ima povoljnu poziciju u Americi, koja je veoma uticajna etnička zajednica i koja podržava zvaničnu politiku Mađarske.
„Volstrit džurnal“, koji je i objavio celu priču, piše da mađarski premijer privlači kineske investicije u informacionu infrastrukturu zemlje, a takođe se protivi pregovorima između NATO-a i Kijeva na ministarskom nivou.
