Dušan spada u „večne ljude“, Makavejev vas je oslobađao strahova, a meni je podario slobodu, oslobodio me od mene same i mojih stega, rekla je Tanja Bošković za Sputnjik, vidno potresena na vest o smrti velikog reditelja.
Kako kaže, Makavejev je imao vrlo poseban život a njegovo viđenje sveta bilo je „duhovito i potpuno izvan bilo kog klišea“.
„On je bio važan deo neba iznad moje glave, i kad odleti, bojim se da sam ostala bez krova“, navela je glumica.
Glumac Svetozar Cvetković konstatovao je da je odlaskom Makavejeva „otišao i film“, jer je on bio otac umetničkog i autorskog filma kod nas.
„Takav je bio od samog početka, tako se nosio sa tom umetnošću i tako se nosio i sa ovom zemljom i svim tim što mu ona – nekada ili sada nije pružila da bi on svoja dela uradio. Naprotiv, njegova dela su bila i zabranjivana i on je bio u dobroj meri anatemisan od strane prethodne države u kojoj smo živeli“, rekao je Cvetković za naš portal.
Prema rečima glumca, nije bio izbor Makavejeva što je otišao da živi van zemlje, nego je morao da ode i morao je da svoje filmove i sve ono što je kasnije radio i čime se mi danas ponosimo, da uradi van ove zemlje jer mu ovde to praktično nije bilo omogućeno.
Cvetković je imao, kako kaže, privilegiju da Makavejeva upozna početkom osamdesetih godina i da sa njim radi tri filma, ali ističe da su sva tri urađena u stranoj produkciji. Otkriva i šta je ono što je naučio od Makavejeva:
„On je bio nosilac slobode, slobodne misli i slobodnog izražavanja u umetnosti i ako sam nešto mogao da učim, mogao sam to da učim od njega, ali ne verujem da sam naučio. Ali da mi je bila data šansa – jeste, i on jeste otac slobode u umetnosti koja je stvarana u Jugoslaviji i kasnije u Srbiji“.
