Čović tako komentariše naizgled neusaglašene izjave premijera tzv. Kosova Ramuša Haradinaja, koji je posle sastanka sa američkim ambasadorom Filipom Kosnetom u utorak rekao da takse ostaju dok Srbija ne prizna Kosovo, da bi samo dan kasnije njegov šef kabineta Avni Arifi nagovestio mogućnost njihovog privremenog suspendovanja.
Čović u emisiji „Sputnjik intervju“ kaže da ipak očekuje da će takse uskoro biti privremeno ukinute, jer je u tom smislu bio dosta jasan „nonpejper“ od osam tačaka koji je ovih dana stigao iz Amerike u Prištinu.
„Dosta je bilo indikativno da se u trenutku kad je stigao taj dopis Hašim Tači izgubio i ostavio Haradinaja da rešava stvar. A onda se umešao američki ambasador Filip Kosnet, čovek koji se bavio video-igricama i dobro zna tehnologiju kako se prelazi s jednog nivoa na drugi. Tu ima dosta stelt dogovaranja, pored spinovanja“, ocenjuje Čović.
Uz opasku da je Haradinaj morao da ostane pri svom stavu da nema ukidanja taksi, jer bi inače bio praktično „politički mrtav“, naš sagovornik primećuje da je odmah morao da se oglasi i Tači sa ekstremnom izjavom o Kosovskoj Mitrovici kao jedinstvenoj opštini.
„Nema spajanja opština ako to želi samo jedna opština. Za tango je potrebno dvoje, ali oni možda i to pokušaju. Međutim, ako bi probali da to ostvare na silu — to je poziv na rat“, konstatuje Čović.
Kako napominje, Albanci pored „stelt tehnologija pregovaranja i ogromnog broja stelt operacija“, pokušavaju da naprave ubrzanje i u tom kontekstu stalno otvaraju i pitanje mogućeg pripajanja Preševa i Bujanovca i šalju signale o potencijalnoj razmeni.
„Naš pristup treba da bude, za početak, potpuno ukidanje taksi, a nakon toga početak dijaloga. Sledeći naš korak treba da bude analiza svih potpisanih sporazuma sa jedne i sa druge strane, gde je garant međunarodna zajednica, konkretno EU, i šta je tačno jedna strana sprovela, šta nije i u kom roku će sprovesti“, savetuje Čović, koji nije uveren da EU ima kapacitet da napravi takav razgovor jer je, ističe, trenutno „na aparatima za reanimaciju“, a više nema ni šta da ponudi zemljama regiona.
S druge strane, dodaje naš sagovornik, međunarodni zvaničnici su otvorili velika očekivanja Albancima na KiM, sve do vizne liberalizacije, ali se to nije dogodilo. Naime, Evropa je sve dosad birala između Srba i Albanaca i uvek se opredeljivala za Albance, a sada je prvi put morala da bira između sebe i Albanaca.
„Izabrali su sebe iz prostog razloga što znaju kakav je terorističko-migrantski potencijal na prostoru KiM. To je teritorija koja po kvadratnom metru ima najviše zastupljenih boraca u Islamskoj državi, a kad to povežete sa albanskom mafijom, rezultat je da im nisu dali viznu liberalizaciju. A ljudi na funkcijama u Prištini su to obećali narodu i sad gube pozicije. Specifičnost je da su im mentori i savetnici iz međunarodne zajednice u velikoj meri Amerikanci, koji trenutno imaju druge probleme“, opisuje situaciju Čović.
On podseća da je sam Haradinaj iskreno priznao da Priština ništa ne radi bez Amerikanca, ali da je dodatni problem prisustvo američke duboke države. Trampova administracija, smatra on, pokušava da očisti elemente te duboke države koju su držali Klintonovi i Medlin Olbrajt, ali su se neki njihovi kadrovi zadržali, nastojeći da zaokruže svoj projekat nezavisnog Kosova.
Kako to više ne mogu preko EU, nastavlja Čović, pokušavaju da to urade preko NATO-a i zato je guranje regiona u Alijansu primetno ubrzano.
U tom kontekstu Čović vidi značaj uloge Rusije jer bi, kako ističe, u protivnom i Republika Srpska, a i Srbija bile „samlevene“ pritiskom da se otvorena pitanja što pre završe, ali i zbog činjenice da je Rusija garant Dejtonskog sporazuma i stalna članica Saveta bezbednosti.
Kao primer pritisaka Čović navodi i spekulacije da je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg navodno ponudio da se Srbija i Srpska ujedine ako uđu u NATO.
„To jeste spin, ali to govori i o tome kakva je to mašta, kakva kreacija. Pritom, uošte ne misle o narodima, niti o tome šta narod hoće“, kaže on.
Bezbednosni rizici
Po mišljenju Nebojše Čovića, nije slučajno što se paralelno sa novim „lošim vestima“ sa Kosmeta javljaju bezbednosni rizici i u drugim krajevima u regionu. U selu Depce kod Preševa je tako pronađeno skladište oružja, dok je u Novom Pazaru uhapšen pripadnik vehabijskog pokreta.
Čović precizira da je kod Armina Alibašića, koji je uhapšen 14. januara od strane MUP-a i BIA, nađena puška sa optičkim nišanom i kompletna aparatura za proizvodnju eksploziva, ali je on priveden pa pušten u roku od 48 sati, a tek onda je reagovao viši javni tužilac da se ne može tako raditi. Odmah posle toga, 15. januara su uhapšena još dvojica, Senišanin Asmin i Senovčnin Fariz.
Naš sagovornik podseća i na zapaljivu retoriku lidera SDA Sandžaka Sulejmana Ugljanina i njegove izjave da je Srbija „fašistička zemlja“, ali i na njegovu povezanost sa albanskim centrima. U prilog toj tvrdnji navodi podatak da se Ugljanin kod jezera Gazivode u mestu Rezala, u opštini Zubin Potok, sastao sa direktorom kosovske policije Mentorom Šabanijem, kao i sa pripadnicima kosovske obaveštajne službe ŠIK.
Cilj je, kaže Čović, dalja radikalizacija situacije. Kako ističe, Srbija zato treba da bude oprezna i da shvati da postoji određena „sinergija i koordinacija“ na relaciji Kosovo, Raško-polimska oblast, jug centralne Srbije, BiH i Makedonija.
Naš sagovornik smatra da je važno i da, imajući sve to u vidu, Srbija ne naseda na provokacije, ali i da postigne još jednu važnu dimenziju:
„Moraju biti zaustavljene međustranačke svađe oko problematike KiM i drugih otvorenih nacionalnih pitanja. Moramo da napravimo konsenzus da je nacionalno pitanje iznad svake stranke i svakog pojedinca. A ovde se radi o nacionalnom pitanju koje može da ugrozi opstanak nas kao naroda. I ne treba žuriti, po principu strpljen-spasen. Vreme se menja, formira se novi svetski poredak i nova svetska raspodela, ali još uvek smo u mutnoj vodi. I da metaforički kažem: mi Srbi ne moramo da držimo sva jaja u jednoj korpi.“
