To bi, kaže, bio temelj za pretpostavku da je moguć povratak za sto sa Federikom Mogerini i nastavak dijaloga.
Han je u intervjuu za N1 rekao da je u Davosu razgovarao i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem, koji, kaže, znaju da je rešenje nužno.
„Obojica shvataju moj predlog, još jednom sam ih detaljno upoznao s predlogom i u narednih nekoliko dana očekujem njihov pozitivan odgovor. Razumeju da Kosovo i Srbija svakako moraju da sednu za sto kako bi ove trgovinske, nazovimo ih iritacijama, jednostavno pospremili, da je to temeljni uslov za nastavak konkretnih razgovora i konkretnog dijaloga“, ističe Han.
Srbija, što je savršeno razumljivo, kaže — ako to ne rešimo, ne možemo dalje ni o čemu da razgovaramo, dodaje Han.
Ali i s kosovske strane postoje tzv „trade irritations“, koje treba adresirati i koje ja svakako nameravam da adresiram, dodaje.
„Da skratim priču, uveren sam da se možemo uhvatiti u koštac s ovim problemom, te pretpostavljam da se dijalog između Srbije i Kosova može nastaviti do kraja godine“, kaže Han.
Predsednici posežu za telefonom
Govoreći o regionu, on kaže da je odnos Srbije i Kosova napredovao, a da je bilo događaja u proteklih nekoliko nedelja koji su u prošlosti dovodili do posezanja za oružjem sa obe strane.
„Danas predsednici tih država posežu za telefonom i zovu jedni druge“, ističe Han.
Prema njegovim rečima, to su neki pozitivni pomaci kada posmatramo duži vremenski period.
„Naravno da u međuvremenu i sa jedne i sa druge strane bude koraka unazad, no ne smemo dopustiti da nas to obeshrabri. Uvođenje uvoznih taksi od strane Kosova je jedan takav korak unazad i sada treba tražiti rešenje“, kaže Han.
On smatra da su zajedničkim snagama proteklih nekoliko godina na Balkanu napravljeni značajni iskoraci.
„Blizu smo odluke grčkog parlamenta o prihvatanju sporazuma o menjanju imena Makedonije u Severna Makedonija, krećem od pretpostavke da će to biti rešeno i to je gigantski uspeh i sâm sam uložio mnogo truda i vremena u razvoj te države od 2015, Albanija takođe čini uspešne iskorake“, ocenio je on.
Na pitanje šta danas EU ima da ponudi državama koje žele da postanu članice, Han kaže da je njegov lajt motiv u politici susedstva.
„A to važi i za balkanske države-kandidate za članstvo — da ćemo ili mi u Uniji izvoziti stabilnost izvan EU, ili ćemo uvoziti nestabilnost u Uniju. A svima nam je jasno da održivi mir, privredni razvoj, društveni razvoj, pomirenje, da ništa od toga nije moguće ako svaka od nekadašnjih država nema evropsku perspektivu. Od toga naravno profitiraju i postojeće države-članice, građanke i građani Evropske unije“.
Ko ima ključ?
Han kaže da vrata EU jesu otvorena i da svaka država ima ključ tih vrata i može da ih otvori.
„Neke su države bolje pripremljene, druge slabije. Mi smo kao Komisija prošlog februara objavili našu strategiju za Balkan, u kojoj smo jasno zacrtali da svaka nova država može postati članica, tek kada je rešila sve bilateralne razmirice i konflikte.“
Han nije želeo da precizira koja država je u ovom trenutku najbliža „da taj ključ i upotrebi“.
„Neko će reći to su Crna Gora i Srbija, jer se s njima već konkretno pregovara, s Crnom Gorom je otvoreno najviše pregovaračkih poglavlja, sa Srbijom otvaramo stalno nova, no time nije rečeno da će te države prve proći kroz zamišljeni cilj“, kaže.
Često to upoređujem sa regatom, sve je temeljeno na zaslugama, svako za sebe snosi odgovornost kolikim koracima i kakvim tempom ide napred, kaže on.
„Nema nikakvog ograničenja brzine, ali pozitivne promene moraju biti održive, pogotovo, na primer, u borbi protiv korupcije, razvoju vladavine prava, razvoju preduzetništva. A to traži svoje vreme, neki su brži, a neki sporiji“, poručuje Han.
