Hašim Tači, predsednik takozvane države Kosovo, podržao je inicijativu predsednika opštine Južna Mitrovica Agima Bahtirija za ujedinjenje severne i južne Mitrovice, naglašavajući da je taj proces nezaustavljiv.
Kompletno prištinsko rukovodstvo u početku je bilo protiv ove ideje, s obzirom da je Mitrovica podeljena na srpski i albanski deo grada po Ahtisarijevom planu, ali je Tači očigledno promenio mišljenje.
Da li je za to dobio zeleno svetlo spolja ili je ovo samostalni pokušaj da Albanci „zaokruže sever pre potpisivanja bilo kakvog sporazuma“?
Sagovornici Sputnjika, Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, i profesor dr Dušan Čelić sa Univerziteta u Prištini, saglasni su da je ovo novi pritisak na Srbe i Beograd, kojim Priština šalje jasnu poruku.
Oba sagovornika su uverena da se iza svega krije velika opasnost, a jedino u čemu se njihova mišljenja razlikuju su u tome da li je ovo samostalni potez Prištine ili ne. Dok Surlić veruje da je ovo čin međusobnog nadmetanja ondašnjih političara u pokušaju da dokažu ko je veći patriota, dotle dr Čelić u ovome vidi koordiniranu akciju prištinskog rukovodstva uz podršku Amerike.
Surlić smatra da je na sceni „dokazivanje patriotizma koje se meri time ko će umanjiti više prava srpskoj zajednici i ko će biti predvodnik u eventualnom nastavku pregovora sa Beogradom“. U isto vreme, on „čita“ i poruku koju je Tači poslao Beogradu.
„Ovo je jasna poruka i dodatni pritisak pred neki zamišljeni finalni sporazum sa Beogradom, gde će staviti do znanja da nema pregovora o Mitrovici, Gazivodama i uopšte o budućem statusu severa Kosova. I da Kosovo, kao ’nezavisna‘ država ima pravo da radi na toj teritoriji šta god želi, pa makar to bilo i u suprotnosti sa interesima Srba“, uveren je Surlić.
Čelić dodaje da je Priština otišla i korak dalje otvoreno nepoštujući takozvani Ahtisarijev plan, koji je deo njihovog sistema, kao ni sporazume postignute u Briselu. Naš sagovornik veruje da je Priština dokazala da se politički ulozi podižu, s tim što smatra da je Tačijev postupak mnogo ekstremniji od taksi uvedenih Srbiji od strane Ramuša Haradinaja.
„Bojim se da je ova poslednja Tačijeva inicijativa izuzetno ozbiljna, jer ’ujedinjenje‘ etnički podeljenog grada predstavlja ratni cilj iako možda to zvuči ekstremno. Dakle, ako sam u pravu, to znači da se ’ujedinjenje‘ ne može dogoditi bez prolivanja krvi“, ističe dr Čelić.
Po njegovim rečima, ova akcija Prištine vodi do maksimalnog usijanja atmosfere, što bi moglo ozbiljno da eskalira.
Surlić podseća da je Tači ovu ideju podržao posle peticije koju je sprovedena samo u južnom, albanskom delu Mitrovice. Kada se uzme u obzir nesrazmernost južnog i severnog dela grada, ujedinjenje bi značilo samo jedno — marginalizaciju srpske zajednice i umanjivanje prava koja su im zagarantovana čak i nepriznatim Ahtisarijevim planom i kosovskim zakonima.
Posebno je opasno, ističe Surlić, kada se sve stavi u kontekst bliske prošlosti, jer Mitrovica je jedini veći grad u kome Srbi i dalje žive na Kosovu. Sva mesta u kojima su Srbi živeli, sada su etnički čista — albanska: Priština, Prizren, Uroševac…
Drugim rečima, ako nije postojala spremnost za izgradnju multietničkih sredina u ovim gradovima, Surlić sumnja da bi i u zamišljenoj ujedinjenoj Mitrovici bilo drugačije.
