Ranije se u medijima pojavila informacija da je Grenel zapretio sankcijama nekim nemačkim kompanijama koje učestvuju u izgradnji gasovoda. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Nemačke Marija Adebar izjavila je da se stavovi Berlina i Vašingtona razlikuju.
Grenel je naveo da se sadržaj ovih pisama ne razlikuje od javnih izjava američkih vlasti — „kompanije koje posluju u oblasti ruskog energetskog izvoza rizikuju da se nađu pod sankcijama“.
Pritom američki diplomata nije odgovorio na pitanje kakve tačno sankcije bi se mogle uvesti nemačkim kompanijama.
On je istakao da je izgradnja „Severnog toka 2“ usmerena samo na stvaranje alternativnog puta za tranzit gasa u Evropu zaobilaženjem Ukrajine. I zajedno sa „Turskim tokom“ tranzit „plavog goriva“ preko Ukrajine biće praktično nepotreban, dodao je Grenel.
Ambasador je takođe izjavio da postojanje gasovoda neće uticati samo na Nemačku, već i na celu Evropu u kojoj su, prema njegovim rečima, mnogi protiv realizacije ovog projekta.
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored „Severnog toka“. Protiv realizacije gasovoda su Sjedinjene Američke Države koje imaju ambiciozne planove za izvoz svog gasa u Evropu.
Merkelova je pak više puta isticala da Berlin posmatra projekat „Severni tok 2“ kao komercijalan, ali istovremeno njegovu realizaciju povezuje sa očuvanjem tranzita ruskog gasa preko Ukrajine. Ruska strana takođe je više puta izjavljivala da je taj projekat potpuno komercijalan i konkurentan i ukazivala da on ne znači prekid tranzita ruskog gasa preko Ukrajine u EU.
