Širok je spektar instrumenata za postizanje političkih ciljeva kojima se služe Sjedinjene Države, od „meke sile“ manifestovane u finansiranju nevladinih organizacija i medija koje promovišu njihovu „istinu“, do potkupljivanja i manipulisanja. Otvoreno i agresivno mešanje bilo je obično rezervisano za manje i slabije partnere Vašingtona, u kakve svakako ne spada Nemačka.
Ipak, ovih dana Grenel, koji je bio prvi ambasador kog je Tramp imenovao po stupanju na dužnost i čovek veoma blizak sa Džonom Boltonom, savetnikom za nacionalnu bezbednost američkog predsednika, poslao je nemačkim kompanijama pisma zapretivši im sankcijama za podršku izgradnji gasovoda „Severni tok 2“. Tvrdi da će od tog projekta štetu pretrpeti evropski saveznici i partneri SAD, pre svega Ukrajina.
Prema pisanju „Špigla“, u nemačkim kompanijama su pismo shvatili kao ucenu i pritisak, a mnogi političari u Nemačkoj oštro su kritikovali Grenela.
Zamenik šefa frakcije Levih u Bundestagu Fabio de Mazi rekao je da je ambasador SAD očigledno stekao utisak da je „namesnik imperatora iz Vašingtona u Nemačkoj“, napominjući da su američke sankcije protiv nemačkih kompanija u suprotnosti s međunarodnim pravom.
„Zna li Grenel da je vreme vrhovnih komesara u Nemačkoj prošlo?“, upitao je zamenik šefa Socijaldemokratske partije Nemačke Ralf Štegner, podsetivši na status zemlje odmah posle njenog poraza u Drugom svetskom ratu. Predsednik za spoljnopolitička pitanja frakcije CDU/CSU u Bundestagu Jirgen Hart rekao da su pretnje nemačkim kompanijama „novo i neprihvatljivo jednostrano podizanje tona u transatlantskim odnosima“ i pozvao federalnu vladu da uloži protest.
Nije prvi put da Grenel provocira vlasti u Berlinu, gde ga smatraju „skandal majstorom“: držao im je bukvice povodom nuklearnog sporazuma sa Iranom, a otvoreno je izrazio solidarnost sa desničarskim snagama u Evropi. Tim povodom oglašavao se i nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas.
Američki ambasador je očigledno svestan da raste broj zemalja koje se oglušuju o naloge Vašingtona, pa mora da odustane od „meke“ i pribegne „tvrdoj sili“ i ucenama.
Da intriga bude veća, Grenel se pominje i u vašingtonskim kombinacijama oko rešenja za Kosmet, pa čak i kao „novi Holbruk“.
Naime, kosovski predsednik Hašim Tači se, prema pisanju „Vašington posta“, 21. decembra u Berlinu sastao sa Grenelom, koji je od njega tražio da što pre ukine carine uvedene od prištinskih vlasti na robu iz centralne Srbije. Grenel je pozvao i na normalizaciju odnosa Kosova i Srbije.
Pre postavljanja u Nemačkoj, Grenel je bio portparol SAD pri UN sa najdužim stažom, od 2001. do 2008. godine, a u tom periodu bio je medijski strateg američke misije pri UN u brojnim važnim pitanjima, kao što su rat protiv terorizma, mirovne operacije, Iran, Severna Koreja. Kratko je obavljao funkciju portparola za nacionalnu bezbednost predsedničkog kandidata Mita Romnija tokom njegove kampanje 2012. godine.
Diplomirao je na Evangelističkom univerzitetu u Springfildu u Misuriju, a stekao zvanje mastera na harvardskoj Školi za javnu administraciju Džon Kenedi. Grenel je 2009. osnovao Kapitol medija partners, međunarodnu konsultantsku kuću sa kancelarijama u Los Anđelesu, San Francisku, Njujorku i Vašingtonu. Pisao je komentare za vodeće američke medije kao što su „Volstrit džornal“, „Politiko“, „Hafinton post“, „Vašington tajms“, „Si-Bi-Es njuz“. Pominjao se i kao mogući kandidat za naslednika Niki Hejli na mestu ambasadora SAD pri UN.
