Mateo Salvini je pozvao francuskog predsednika Emanuela Makrona da uhapsi i isporuči Italiji desetine terorista za koje se veruje da se decenijama kriju u Francuskoj.
„Mislim da je vreme da zahtevamo od francuskog predsednika da ne dozvoli da teroristi koji su ubijali Italijane slobodno šetaju Francuskom i piju šampanjac“, rekao je Salvini.
Smatra se da se 50 italijanskih terorista sklonilo u Francusku, kako bi izbegli osude za ubistva i bombaške napade.
Primedba italijanskog ministra unutrašnjih poslova usledila je nakon izručenja Ćezarea Batistija, koji je stigao u Rim 14. januara nakon gotovo četiri decenije provedene u bekstvu.
Batisti, bivši terorista kojeg su italijanske vlasti tražile zbog četiri ubistva počinjena sredinom sedamdesetih, uhapšen je u bolivijskom gradu Santa Kruz de la Siera tokom vikenda i očekuje se da će odslužiti doživotnu robiju u Italiji.
Batisti je proveo skoro 20 godina u bekstvu u Meksiku i Francuskoj, gde ga je štitila „Miteranova doktrina“ iz 1985. Bivši francuski predsednik Fransoa Miteran ponudio je azil bivšim italijanskim teroristima, uz uslov da se odreknu svojih zločina u prošlosti.
Godine 2004. Batisti je izbegao da plati kauciju u Francuskoj i preselio se u Brazil, gde je živeo tri godine do hapšenja u Rio de Ženairu 2007. Četiri godine kasnije, odlazeći predsednik Brazila Luis Inasio Lula da Silva doneo je ukaz kojim se odbija izručenje Batistija Italiji i on je oslobođen.
Ubrzo nakon što je Žair Bolsonaro izabran za predsednika Brazila u oktobru prošle godine, obećao je Salviniju da će izručiti Batistija. Brazilski sud je izdao nalog za njegovo hapšenje prošlog meseca i on je na kraju uhapšen u Boliviji.
Italijansko-francuski sukob
Ovo nije bio prvi put da Salvini javno napada Makrona. Nedavno je italijanski ministar unutrašnjih poslova opisao francuskog predsednika kao „problem francuskog naroda“, komentarišući protest pokreta „Žuti prsluci“.
Osuđujući nasilje tokom protesta širom Francuske, Salvini je podržao „poštene građane koji protestuju protiv predsednika koji vlada protiv svog naroda“.
Rascep između Francuske i Italije pojavio se prošlog leta, kada je zvanični Rim odbio da prihvati stotine neregistrovanih migranata spašenih iz mora. To je nateralo francuskog predsednika da oceni odgovor italijanske Vlade na krizu zbog broda „Akvarijus“ kao „neodgovoran“ i „ciničan“.
Rim je, sa druge strane, napao Pariz zbog odluke da primora migrante koji su se domogli Francuske da se vrate u Italiju, prvu zemlju EU u koju stižu morskim putem.
