Skitnica marksista po imenu Kapital luta ulicama Moskve sa fanatičnim sjajem u očima. Traži svoje ukradene cipele, koje su mu potrebne kako bi preživeo. Istovremeno, sanja o tome da pronađe mesto na ovoj zemlji na kojem su nepobitne dogme komunizma postale stvarnost. Umesto toga, na kraju svog puta, dobija neuporedivo značajniju „večnu vrednost“, tako svoje kratkometražno ostvarenje najavljuje Ivan Perekatov, takmičar 12. Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala „Kustendorf“.
Reditelju iz Moskve to je diplomski film kojim je završio studije na Filmskoj akademiji Nikite Mihalkova.
Perekatov je otkrio za Sputnjik da je „Kapital“ komedija nastala po istinitoj priči.
„Lično poznajem beskućnika koga zovu Kapital. On je komunista, ali je njegov nadimak proizašao iz toga što se svima hvali da je milioner. Nema želju da radi i smatra da svet treba da se okreće oko njega. Na taj način sam hteo da pokažem tu ideju kapitala i šta je on u stvari. Rođen sam u kapitalističkoj, velikoj državi. Ali ona nije bila velika zbog komunizma. Smatram da je komunizam pogrešna ideja“, kaže reditelj za Sputnjik i dodaje da obožava Kusturicu i njegove filmove.
„Razlikujemo se u razmišljanju o tom komunizmu, ali posedujemo neke druge zajedničke stvari. Pogled na umetnost pre svega.“
Na pitanje u čijim rukama je najveći kapital danas Perekatov, ipak, nema precizan odgovor.
„Mislim da ga svi imamo u svojim rukama. Što se tiče globalnog, velikog kapitala, iskreno — ne znam ništa o njemu.“
Naš sagovornik ističe da se u Srbiji oseća kao kod kuće.
„Rusi i Srbi su braća zauvek. To nije samo fraza. Nijednom se nisam razočarao u vašu zemlju. Ovde svi misle da sam Srbin. I počinju da pričaju sa mnom na srpskom, onda im kažem da ga ne razumem, da sam Rus. Ljudi me ovde ljube tri puta na pravoslavni način, ali i dalje pričamo na engleskom“, naglašava on i kaže da mu je posebno drago što se njegovo prvo učešće na međunarodnom festivalu odigrava u bratskoj državi.
Perekatova smo pitali i kakav je osećaj učiti od najboljih, s obzirom da je studirao na Filmskoj akademiji Nikite Mihalkova.
„Mihalkov vodi glumačku sekciju, a ja sam bio na rediteljskoj. Imao sam priliku da prisustvujem njegovim predavanjima za glumce. Neverovatan je. To što on radi sa glumcima, to sve liči na magiju. Sposoban je da za jedan minut preokrene stanje čoveka na potpuno drugu stranu. I to izgleda kao da šapuće, da baja nešto. Bio sam na njegovoj radionici i raspitivao se o tome. Moram priznati da mi je poverio profesionalne tajne.“
Odmah smo insistirali da nam ih otkrije.
„Najvažnija je atmosfera. Kad glumac zakorači na pozornicu ili u kadar, Mihalkov čini sve od sebe da se umetnik oseća kao kod kuće. Glumac tada može da oseti sebe, da se opusti, da se otvori. Onda sam počne da improvizuje i u tom trenutku reditelj je u stanju da iz njega izvuče maksimum. To što ujedinjuje ovo Kusturičino mesto i Mihalkovljevu akademiju je ta atmosfera.“
Na kraju smo pokušali da saznamo nada li se mladi umetnik glavnoj nagradi Zlatnom jajetu na ovogodišnjem „Kustendorfu“.
„Naravno da ću biti srećan ako ga osvojim, ali je konkurencija velika, moram da priznam.“
