U predvečerje povlačenja američkih trupa iz Sirije, predsednik SAD Donald Tramp oštro je zapretio Turskoj da će biti ekonomski uništena ukoliko napadne sirijske Kurde.
„Ekonomski ćemo uništiti Tursku ako napadne Kurde. Napravite bezbednosnu zonu od 20 milja (32 kilometra)“, napisao je Tramp na svom nalogu na Tviteru i dodao: „Isto tako, ne želim da Kurdi provociraju Tursku“.
Kurdsko pitanje je jedan od najvećih problema koji opterećuju američko-turske odnose i nije novijeg datuma, kaže dugogodišnji dopisnik iz Turske Vojislav Lalić.
Od početka „arapskog proleća“ u Siriji, Turska se bori protiv Kurda, dok Amerika podržava pozicije kurdskih Jedinica za zaštitu naroda (PJD/JPG) i, štaviše, naoružava ih, podseća Lalić. Turski stav je da davanje podrške jednoj terorističkoj organizaciji u borbi protiv druge ne može dati rezultate.
Ni ekonomske sankcije nisu novijeg datuma u odnosima između saveznika u okviru NATO-a, dodaje Lalić. On podseća da je Amerika pre nekoliko meseci uvela carine na uvoz turskog čelika i aluminijuma upravo zbog Sirije, što je izazvalo nezapamćenu monetarnu krizu i pad kursa turske lire za 40 odsto.
„Ovo je sada očigledno novi pritisak Amerike, koja pokušava da ubedi Tursku da odustane od nove vojne operacije u severnoj Siriji, istočno od reke Eufrat, kako bi se tamo, kako Turci kažu, obračunali sa teroristima, i Kurdima i pripadnicima tzv. Islamske države“, kaže Lalić.
Ankara se pre svega bori protiv sirijskih Kurda, koje smatra filijalom zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK).
„Odnosi između Amerike i Turske sigurno će sada biti na novoj proveri“, smatra Lalić, koji prošlonedeljnu posetu savetnika za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džona Boltona Ankari ocenjuje kao „totalni krah“.
„Njega je primio samo Erdoganov savetnik Ibrahim Kalin, s kojim je Bolton razgovarao puna tri sata. Sve se to odvijalo iza zatvorenih vrata, osim što su Amerikanci saopštili da je razgovor bio produktivan. A da se tu ništa nije dogodilo, najbolje potvrđuje činjenica da se Bolton posle razgovora, i pored zvanične najave, nije pojavio na konferenciji za novinare, a zauzvrat ga nije primio predsednik Erdogan“, objašnjava Lalić.
Upravo je Kalin, u svojstvu portparola turskog predsednika, odgovorio na tvit američkog predsednika drugim tvitom, u kome je naglasio da je izjednačavanje Kurda sa pripadnicima PKK i „njihovog ogranka u Siriji“ — fatalna greška.
„Teroristi vam ne mogu biti partneri i saveznici“, napisao je Kalin, „Turska očekuje da SAD poštuju naše strateško partnerstvo i ne želi da ono bude zasenjeno terorističkom propagandom“.
Teško je da će Turska odustati od ovakvog stava, kaže Lalić, a pitanje je — dokle je Amerika spremna da ide.
„U Ankari očigledno pokušavaju da iskoriste situaciju na Bliskom istoku, pre svega u Siriji, a delimično i u Iraku, da se konačno obračunaju sa Kurdima. Turci se ne osvrću na proteste iz Bagdada i Damaska da Turska nema pravo da interveniše u susednim zemljama. Sada je na potezu Amerika, da li će uspeti da zaustavi Erdogana u njegovim, moglo bi se reći, osvajačkim akcijama u Siriji“, kaže Lalić.
I pored američkih pretnji ekonomskim sankcijama, Turska priprema veliku operaciju u severnoj Siriji u kojoj Turska ne pravi razliku između pripadnika DAEŠ-a i kurdskih milicija. Amerika, sa svoje strane, neće, kako je najavljeno, povući svoje trupe sve dok Turska ne garantuje bezbednost Kurdima.
O ovoj turskoj akciji razgovori su u toku i, prema Lalićevim saznanjima, visoka turska vojna delegacija uskoro bi trebalo da poseti Vašington.
Kako će se ti razgovori završiti, prema Lalićevim rečima, teško je predvideti, a američki mediji navode da je Trampov tvit ugrozio napore državnog sekretara Majka Pompea da postigne dogovor sa Turskom.
Pompeo je u nedelju, iz Abu Dabija, gde se nalazi u okviru svoje bliskoistočne turneje, razgovarao telefonom sa svojim turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom. Američki državni sekretar je nakon razgovora izjavio da je optimističan u pogledu postizanja dogovora oko kurdskog pitanja u Siriji. Dvojica šefova diplomatija saglasila su se o „važnosti američko-turskih konsultacija“, stoji u zvaničnom saopštenju.
Američka javnost posebno je osetljiva na kurdsko pitanje — nikada nije zaboravljeno da su Kurdi u Iraku, posle Prvog zalivskog rata, uz američku podršku podigli oružanu pobunu protiv režima Sadama Huseina. Međutim, ostavljeni su na cedilu, i iračke trupe izvršile su masakr nad njima. Zbog toga kurdsko pitanje u Siriji izbija u prvi plan u svetlu američkog povlačenja iz te zemlje.
Sirijski Kurdi bili su oslonac i najbliži saveznik američkim trupama u toj zemlji. Sa druge strane, Turska ih posmatra kao produženu ruku PKK. Šta bi se dogodilo da sirijski Kurdi ostanu bez američke zaštite kao što su ostali irački, pitanje je koje mori američke političke planere.
Zasad, s obzirom na to da su se najviši američki zvaničnici, uključujući predsednika, podigli na noge kako bi Kurdima garantovali bezbednost, izgleda da Kurdi neće biti ostavljeni bez zaštite.
Osim u jednom slučaju, koji navodi ekspert za Bliski istok američkog Saveta za spoljne poslove — da Tramp dâ odrešene ruke Turskoj u Siriji, kako bi imao njenu podršku u borbi protiv Irana.
