Gužve i sudaranja, pa još i sa gostima iz inostranstva, naročito kada se primakne poslednji čas da nekome nešto darujete ili sami sebe častite pred novogodišnje i Božićne praznike, postale su prepoznatljiva atmosfera i u Srbiji. Za trku po tržnim centrima i radnjama poznatih brendova zarad kupovine robe uz popust, koja kao da se deli džabe, treba se naoružati strpljenjem i upornošću.
Da li je ta slika pretprazničnog raspoloženja dovoljan pokazatelj da su se i žitelji Srbije, prateći svetske trendove, upisali u kupoholičare. Koliko i na šta trošimo za Božić i na prelsku stare godine u novu, pogotovo što Srbi taj čin obeležavaju dva puta?
Sekretar Udruženja za trgovinu u Privrednoj komori Srbije (PKS) Žarko Malinović kaže za Sputnjik da je od 1. decembra do do 15. januara značajno povećan promet u trgovini, posebno u kategoriji prehrambenih proizvoda, a potom i odeće i obuće. On objašnjava da psihološki kraj godine kod samih potrošača stvara iluziju da se nešto završava i samim tim im daje impuls potrebe za kupovinom.
„Upravo ta impulsivna kupovina dovodi do povećanja prometa, koji u tom periodu godine ide u nekim kategorijama i do 80 procenata. Ono što je dobro je što, prema procenama, mi generalno imamo više od pet odsto rasta u maloprodaji u odnosu na prethodnu godinu. Kada gledate decembar, neke preliminarne procene već sada govore da ćemo imati rast u tom mesecu sigurno pet odsto u odnosu na decembar 2017. godine, a pogotovo u odnosu na novembar“, ističe Malinović.
Na pitanje da li je to trend poslednjih godina, on ukazuje na to da je od 2011. postojala stagnacija, da bi tri godine unazad bio beležen stabilan rast prometa u maloprodaji.
Tako je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupan promet u trgovini na malo u 2017. godini iznosio skoro 1,5 milijardi dinara, što je za 8,14 odsto više nego u 2016, u kojoj je on pak bio 7,5 odsto veći nego u 2015. godini. Prema podacima za 2018. godinu koji su dosad obrađeni zaključno sa oktobrom, promet u trgovinama na malo bio je veći 9,2 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.
Činjenica je, kaže Malinović, da se trgovci trude da u svojim promotivnim akcijama prate i određena svetska dešavanja, pa smo tako i mi pre nekoliko godina „uvezli“ američku tradiciju — Crni petak — kada prodavci krajem novembra organizuju rasprodaje i popuste. U Americi se on smatra početkom božićne i novogodišnje kupovine.
Kod nas se, međutim, još nije zapatio. Sagovornik Sputnjika objašnjava da je u Americi sezonalnost mnogo češća, pa tako i potrošačka groznica veća, jer trgovci pred božićne praznike hvataju poslednju šansu da prodaju određene proizvode koji, uslovno rečeno, završavaju svoj prodajni vek.
„Kod nas istraživanja potrošača pokazuju da je na prvom mestu i dalje kvalitet proizvoda, pa cena, pa tek na trećem mestu da li je on u trendu. Mi nismo toliko robovi potrošačkog društva kao što su oni koji su prosto kreatori toga. Ima tu i različitog mentaliteta. Potrošačke navike su drugačije. Kod nas, međutim, imate neke druge običaje koji su važni, zato i imamo taj rast potrošnje prehrambenih proizvoda. Jer je od sredine novembra period slava i onda traje taj period slavlja koji sam po sebi pogoduje određenim kategorijama proizvoda“, napominje Malinović.
Naša potreba da novogodišnje, božićne i slavske praznike obeležimo svečano i sa bogatom trpezom dovodi do toga da tada imamo značajan rast prodaje prehrambenih proizvoda, nekih čak i više od 30 odsto.
Sekretar Udruženja za trgovinu PKS dodaje da i mi imamo tradiciju kupovanja poklona za novogodišnje i božićne praznike, tako da beležimo rast prometa i u kategoriji odeće i obuće, ali i dodaje:
„Apsolutno možemo da tvrdimo da se naši građani, naš narod, još uvek odupiru pošastima modernog potrošačkog društva“.
Na pitanje da li je u korenu toga naša slabija platežna moć, Malinović kaže da je pravi razlog to što nam je mnogo važnije s kim ćemo provesti praznike, nego koliko ćemo novca potrošiti.
„Kulturološki, mi se razlikujemo u odnosu na razvijena potrošačka društva u tome što je naš način obeležavanja tih praznika drugačiji. Taj individualizam da mi priuštimo sebi određene proizvode nije toliko važan koliko da mi tu prazničnu radost podelimo sa drugama. Mi i dalje imamo mnogo izraženije porodične vrednosti i zbog toga nismo toliko podlegli potrošačkoj groznici“, zaključio je Malinović.
Za pravo sagovorniku Sputnjika daje i računica. Najčešće je mnogo isplativije na sniženju kupiti poklon najbližima, nego okupiti porodicu uz bogatu trpezu za koju se ne štede pare.
