Pregovarački tim, koji je 15. decembra formirala kosovska skupština, sastao se sa visokom predstavnicom EU Federikom Mogerini u Briselu, gde je stigao pravo iz Tirane. Sudeći po fotografijama, sastanak je protekao vrlo lepo, a Fatmir Ljimaj i Špend Ahmeti koji rukovode novoformiranom pregovaračkom timom izjavili su da će Kosovo u pregovorima ubuduće predstavljati tim, a ne pojedinac. Podsetimo, Mogerinijeva je više puta istakla da se pregovori Beograda i Prištine nastavljaju u starom formatu i sa starim pregovaračima Hašimom Tačijem i Aleksandrom Vučićem.
Šta se u međuvremenu desilo? Ko s kim pregovara? Brisel i Tirana? Priština i Brisel? Da li je ovo znak da se Tirana aktivno uključuje u dijalog? Kakva odgovor na ovo može da da Srbija?
Politički analitičar Branko Radun kaže da je teško naći odgovor na sva ova pitanja jer ih pre svega ne zna ni sama Evropska unija. Što se tiče Albanaca, njegovo mišljenje je da je na sceni sukob dve politike od kojih jedna ima podršku Vašingtona — Tačijeva politika, a druga koju predstavlja Haradinaj — Britanije i Nemačke. Upravo zbog toga teško je precizno odgovoriti sa kim Beograd pregovara.
„Da li možemo uopšte da pregovaramo ako nasuprot nemamo jednu politiku, jer ako nešto dogovorimo sa jednom strujom, ona druga to može da blokira“, navodi Radun.
Kako ističe, EU se nalazi u stanju konfuzije i zato nije neobično da danas čujemo jedno a sutra drugo. U tom kontekstu Radun objašnjava da i Brisel radi onako kako mu kaže ili London, ili Vašington, kada je reč o Kosovu, mada, napominje, i unutar njihovih redova postoje podele o ovoj temi.
„Postoji podela i u Vašingtonu, i na Kosovu. Dakle, dve struje koje se prelamaju od vrha ka dole. Jedna struja ne želi dogovor, već želi da Srbija prihvati Kosovo kao nezavisnu državu, dok druga smatra da treba da dođe do nekog dogovora. To ne znači da ove dve struje u Vašingtonu neće napraviti neki dil, ali u ovom momentu ne deluje da imaju jednu politiku“, dodaje Radun.
Radun svoju tezu potkrepljuje pismom koji je Tramp poslao na adresu Prištine u kome priča o balansiranoj politici što, po tumačenju našeg sagovornika, ne znači da je to dobro po nas. Tirana, tvrdi on, nije nova priča, ali njeno stupanje na scenu dosta toga razotkriva.
„Britanija i Nemačka ne žele izbalansirano rešenje. Oni kažu da je Kosovo nezavisno i da podele ni korekcije nema i do viđenja. U Tirani idu tom drugom linijom koja nema mnogo veze sa Evropskom unijom. Ali to samo pokazuje da je EU nemoćna da bilo šta uradi bez podrške iz Londona ili Vašingtona“, objašnjava naš sagovornik.
Činjenica da je Federika Mogerini, koja je personifikacija EU, uopšte primila novi pregovarački tim Kosova, samo je odraz nesamostalnosti same Unije. S druge strane, ostaje nejasno da li je Mogerinijeva ovim dala legalitet ovom timu i na taj način promenila format pregovora Beograd i Prištine.
„Da li je to sada put ka nekom kompromisu — da budu i jedni i drugi uključeni u razgovore (i Tači i tim)… Ali to što ih je primila pokazuje da iza tog tima stoje neki moćni krugovi iz Vašingtona i Londona. Ali izjave da se format ne menja očito zavise od toga ko ih pritisne, i naravno da onda njihove izjave deluju šizofreno“," naglašava naš sagovornik.
