Čolaku, kako je naveo, ne spori da je mera povećane takse dobra, ali smatra da ako SAD i EU traže od Prištine da tu meru ukine, to treba da bude razmotreno i učinjeno bar na dva ili tri meseca, dok traje dijalog.
Prema rečima Stefana Surlića, docenta na Fakultetu političkih nauka, ukidanje taksi na robu iz Srbije zavisi pre svega od toga da li je postignut sporazum između Hašima Tačija i Kadrija Veseljija unutar stranke, a potom i sa Haradinajem kao predsednikom vlade.
„Izjava Čolakua evidentno šalje signal da je Tači za ukidanje taksi, barem privremeno, jer bi to značilo odmrzavanje pregovora sa Beogradom. Međutim, upitno je da li su i Veselji i Haradinaj za tu opciju i da li njima odgovara nastavak pregovora jer bez obzira na skupštinsku deklaraciju i formiran pregovarački tim, Tači je u očima međunarodne zajednice jedini pregovarač sa Kosova koji poseduje kredibilitet i koji može doći do nekog finalnog sporazuma“, ukazuje Surlić.
Stoga je, naglašava sagovornik Sputnjika, ključno pitanje da li je o nastavku pregovora postignut unutrašnjepolitički konsenzus među Albancima na Kosovu.
Kako kaže, činjenica je da je šou za unutrašnju upotrebu prošao, a Priština se sada suočava sa pitanjem — šta dalje, jer je Beograd jasno rekao da neće nastaviti pregovore dok god takse ne budu ukinute, dok iz Brisela i Vašingtona raste pritisak na Prištinu da povuče ove mere.
„Dakle, jedini način da se pregovori nastave jeste povlačenje taksi na uvoz srpske robe kao akt dobre volje, posebno zbog odlučujućeg međunarodnog pritiska, i to pre svega od strane Vašingtona. Naime, ono što smo mogli da zaključimo iz pisma koje je Tramp uputio Hašimu Tačiju, američki predsednik u 2019. godini želi sporazum, i to sporazum koji će obelodaniti u Beloj kući“, primećuje Surlić.
Taj međunarodni momenat, zaključuje Surlić za Sputnjik, može presudno uticati na sudbinu pregovora i sporazuma između Beograda i Prištine.
