U specijalnoj reportaži Sputnjika govorićemo odakle narkotici stižu u Brazil, a i u druge tačke sveta, kao i kako se ponašaju najozloglašenije kriminalne grupe, ko su pirati na reci Solimojns i kakvu ulogu oni imaju u ratu među bandama.
„Kraljevi“ trgovine narkoticima u Brazilu
Najkrupnija kriminalna grupa Brazila „Prva ekipa prestonice“ (PCC) kontroliše najprofitabilnije rute kojima se prodaju narkotici u zemlji, od isporuka marihuane iz Paragvaja, do prodaje kokaina iz Bolivije. Trebalo bi pomenuti da ključne figure ove organizacije rade na teritoriji ovih dveju država, sve više smanjujući rastojanje između mesta proizvodnje i isporuke i time povećavajući prihod u svakom usputnom punktu.
U razgovoru sa novinarima Sputnjika lokalne vlasti su priznale da se vodi žestoka borba za kontrolu puteva u Amazoniji, odnosno maršruta koje idu duž tokova reka Solimojns i Žapura i da to izaziva ozbiljne brige. Pre svega, to su strahovi da će brazilski narko-trgovci uspeti da prevaziđu čak i Pabla Eskobara i da će stvoriti transnacionalni narko-kartel, koji se već nezvanično zove „Narkosur“ (aluzija na panlatinoameričku privrednu organizaciju Merkosur).
„’Prva ekipa prestonice‘ i dalje pokušava da uspostavi monopol nad trgovinom narkoticima unutar Brazila“, kaže Marsio Seržio Kristino, tužilac savezne države Sao Paulo. Kristino je od samog početka učestvovao u istrazi koja se tiče ove kriminalne grupe, formirane još 1993. godine u dubini ove savezne države i koja se nezaustavljivo širi na sever.
„Oni to postižu putem presecanja isporuke narkotika iz Perua na najrazličitije načine, uključujući slanje svojih agenata na ta ključna mesta. Kakav je njihov cilj? Da opstruišu isporuke i da na taj način onemoguće ’dotok vazduha‘ drugim grupama, u tom smislu i ’Crvenoj ekipi‘, koja ordinira po Rio de Žaneiru. I kada sve druge grupe oslabe, ’Prva ekipa prestonice‘ će dobiti još prostora za sebe i moći će da se bavi prodajom narkotika nesmetano“, objašnjava on.
Prodaja narkotika i kriminal
Glavni suparnik „Prvoj prestoničkoj ekipi“ u ostvarivanju plana da uspostave kontrolu nad celim svetom jeste „Severna porodica“ (FDN), kriminalna grupa koja još uvek drži pod kontrolom veliki deo maršruta na severu države.
Pa ipak, po rečima vlasti, „Prva prestonička ekipa“ kao da ne žuri da stupi u globalni rat za teritorije sa drugim kartelom. Prvi koraci u tom smeru su već bili učinjeni, a radi se o pobuni u zatvoru Aniziju Žobima, koja je u januaru 2017. godine odnela 56 života. Prema policijskom izveštaju, tragedija se desila nakon što je došlo do sukoba PCS i FDN, koje se nadmeću za vlast i u okviru zatvora.
Prema podacima Sekreterijata za poslove opšte bezbednosti savezne države Amazonas, tokom prvih 6 meseci tekuće godine u prestonici Manausu bilo je izvršeno čak 530 ubistava. Prema mišljenju lokalnog Tužilaštva, glavni razlog za ovako veliki broj žrtava jeste upravo sukob između narko-kartela.
„U ovom trenutku trgovina narkoticima je (ne)posredni razlog za sve zločine koji se dešavaju u gradu. Nalazimo se na strateški važnom mestu, odavde se lako može doći do granica Perua i Kolumbije, do rečnih puteva koji omogućavaju dostavu ’skanka‘ i paste koke, koja se koristi za dobijanje narkotika visokog kvaliteta“, govori za Sputnjik Paulo Mavinje, član Istražnog odeljenja policije za borbu protiv narkotika.
Narko-pirati
Osim ovoga, PCC se smatra jednim od glavnih sponzora piratstva na vodama reke Solimojns, zahvaljujući saradnji sa drugom kriminalnom grupom iz države Sao Paolo, porodicom Kuari iz klana FDC. Ovo se sve dešava na 363 kilometara od prestonice države Amazonas i oni se bave vrbovanjem pirata.
Sputnjik je bio u „piratskoj prestonici“ i saznao da je saradnja između PCC i FDC tek nedavno počela. Glavni predstavnik PCC u gradu postao je Žerlan Souza Fereira, begunac i lokalni autoritet, koji je preživeo najmanje dva atentata.
Ranije je imao dva ortaka iz redova PCC — Rajmunda Arauža di Souza sa nadimkom „Crni iz Katara“ i Žozea Žersona Mota de Silvu sa nadimkom „Ubica svinja“, koji je sada u zatvoru u Manausu.
Po svemu sudeći, strategija PCC se sastoji u finansiranju piratstva u centralnom delu rute trgovine drogom. U zamenu za „krov nad glavom“ u zatvoru, pirati su spremni da „usluže“ protivnike popriličnom dozom neprijatnosti konkurentima PCC — FDN i Crvene ekipe (CV), koja se smatra glavnom ekipom grada Rio de Žaneira. CV je pak 2016. godine pokidao sve veze sa PCC, posle ubistva paragvajskog narko-barona Horhea Rafata Toumanija, što je označilo kraj posredovanju na bolivijsko-paragvajskoj granici za isporuke narkotika u Brazil i što je ojačalo pozicije PCC kao glavnog gazde duž rute kojom se izvozi paragvajska konoplja i bolivijski kokain u Brazil, a odatle u Afriku i u Evropu.
U međuvremenu, ova lukava šema saradnje PCC i FDC dovela je do skoka kriminalnih aktivnosti u regionu između izvora i ušća reke Solimojns. Često se sukobi između pirata i narko-dilera koji plove rekom u pravcu Manausa, odvijaju uz primenu oružja velikog kalibra i završavaju se kasapljenjem ili odsecanjem glave protivnika usred šuma Amazonije.
Štaviše, u tim operacijama takođe učestvuju bivši članovi FARC — Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije. Oni su teško naoružani, dobro su obučeni i odgovorni su za obezbeđivanje isporuka, pre svega kolumbijskih narkotika u glavni grad savezne države Amazonas.
Transnacionalni kartel „Narkosur“
Još jedan globalni plan PCC jeste širenje svojih struktura van granica Brazila. Žilberto Aparesido Santos, po nadimku „Ukuriš“, sada je glavni predstavnik grupe u pregovorima sa bolivijskim narko-dilerima. Po rečima tužioca države Sao Paulo, Ukuriš je u begu. Kokain koji je proizveden u Boliviji, u brazilske južne luke stiže preko Paragvaja (odakle PCC uvozi konoplju) putem železnice.
RSS ne žuri da uspostavi kontrolu nad svim putevima kojima se obavlja trgovina narkoticima u Amazoniji. Grupa zapravo ima drugačiji plan, u zavisnosti od dinamike kojom budu dobijala nova iskustva, resurse i „vojnike“, ona će u budućnosti „uzeti pod svoje“ druge grupe ili ujediniti se sa njima, kaže Marsio Seržio Kristino.
Osim toga, Tužilaštvo zna da narko-karteli sve više razvijaju svoje veze sa dilerima iz Perua i Kolumbije, sa ciljem da u budućnosti kontrolišu apsolutno svu trgovinu u Amazoniji. Ako vlasti države ne odreaguju, posledice mogu biti katastrofalne, upozorava Kristino.
„Pred nama je novi izazov. Do danas nije bilo organizacije koja je težila da postane kartel, to se tek nedavno dogodilo. Zato mislim da je potrebno u potpunosti preformulisati oblik suprotstavljanja ovom kartelu na nacionalnom nivou. Jedna država, jedna institucija nije u stanju da se suprotstavi kartelu takvih razmera, imajući u vidu šta sve takva organizacija može da uradi i težinu takve vrste posla“, priznaje on.
Pokušaji PCC da izmonopoliziraju trgovinu narkoticima u Brazilu i da napreduju u drugim državama Južne Amerike, sve su koraci u smeru jačanja „Narkosura“. To se čak nije usudio da uradi ni najpoznatiji kolumbijski narko-baron Pablo Eskobar. Pa ipak, na primer rast kriminaliteta u vezi sa jačanjem trgovine narkoticima na teritorija Meksika tokom 2018. godine, mnogo je porazniji nego onda u Kolumbiji.
„Ako se ne budemo borili protiv organizacije, ona će rasti, ona će početi da jača finansijski, a potom se tome neće moći stati na put. Naći ćemo se u situaciji kada na čoveka tako jako utiče kriminal, da društvo postaje talac organizovanog kriminala. Zato moramo da rešimo da li ćemo uložiti resurse i na sebe preuzeti odgovornost za ozbiljnu borbu protiv ove organizacije, da se posle ne bismo našli oči u oči sa porobljenim društvom i da ne bismo bili nemoćni pred ovakvim izazovom. Zato se težak izbor mora napraviti sad odmah“, zaključuje sagovornik Sputnjika.
