00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Kult zmije: Kome su se klanjali drevni stanovnici Ukrajine

Pratite nas
Arheolozi su otkrili da je u prošlosti u oblastima duž obale Azovskog mora na teritoriji savremene Ukrajine postojao kult zmije. Njihovu hipotezu potvrđuju figure zmijskih glava koje su napravljene od sedimentne stene peščara, a pronađene su prilikom iskopavanja masiva „Kamena grobnica“.

Kompleksnom analizom je utvrđeno da su figure napravili ljudi koji su živeli na tim mestima u 9-8. milenijumu pre naše ere.

Po svemu sudeći, drevni stanovnici teritorije savremene Ukrajine klanjali su se zmijskim glavama koje su pravljene od kamena, zaključili su ukrajinski naučnici. Prilikom iskopavanja 2016. godine u masivu peščara „Kamena grobnica“, u dolini reke Mlečne u Zaporoškoj oblasti, arheolozi su otkrili dva čudna kamena koji su imali oblik zmijske glave. Kasnije su došli do zaključka da je skulpture izradio čovek.

Pored stena, naučnici su pronašli i kosti. U materijalu časopisa „Antikviti“ navodi se da iskopine potiču iz srednjeg kamenog doba. Artefakti su različite starosti. Najstariji od njih datira iz perioda 8300. do 7500. godine p.n.e. Prilikom iskopavanja je oštećen nos zmije. Glava koju su pronašli ima oblik trougla, veličine je 13 sa 6,8 centimetara i teška je 1,2 kilograma. Oči u obliku romba su uklesane na gornjem delu kamena. Široka i duga linija je uklesana na mestu usta.

​Druga figura je napravljena u periodu oko 7400. godine p.n.e. i manje je veličine. Kamen je okruglog oblika, isklesani su vrat, nos i oči.

Prema rečima naučnika u Institutu za arheologiju Nacionalne akademije nauka Ukrajine Nadežde Kotove, skulpture su mogle da budu korišćene u ritualne svrhe.

„Verovatno su se koristile prilikom ceremonije sahranjivanja“, objasnila je Kotova i dodala da su u gomili kamenja dve zmijske glave odmah privukle pažnju svojim neobičnim oblikom. Specijalnim istraživanjem utvrđeno je da su figure dobile takav oblik udaranjem, grebanjem i struganjem.

U „Kamenom grobu“ nisu pronađeni drugi peščari u obliku zmijske glave, ali su zato arheolozi otkrili kamenu skulpturu koja je bila u obliku ribe.

Maša Radović i  Zahi Havas - Sputnik Srbija
Čuveni egiptolog o piramidama u Bosni, novim otkrićima i svetskim liderima (video)

Zmijski motivi su dobro poznati u umetnosti kamenog doba van teritorije Ukrajine, uključujući i narode koji su naseljavali Skandinaviju i obalu Baltičkog mora. Ali za razliku od figura koje su pronađene u „Kamenoj grobnici“, figure pronađene na drugim mestima su pravljene od mekših materijala, od drveta ili životinjskih rogova.

O stanovnicima područja koji se mogu dovesti u vezu sa pronađenim zmijskim figurama zna se veoma malo. Živeli su u stepama severozapadno od Azovskog mora i bavili su se lovom i sakupljanjem plodova, zaključila je Kotova.

„Ti ljudi su pravili alat od kamena i kostiju, lovili su pomoću luka i kamenih strela“, istakla je ona.

Prva iskopavanja u „Kamenoj grobnici“ izvršio je poznati ruski arheolog Nikolaj Veselovski 1889. godine. On je pronašao nekoliko pećina, ali nije pronašao grobnice ni blago, pa je završio svoju ekspediciju veoma razočaran. Tridesetih godina prošlog veka za to mesto se zainteresovao poznati arheolog Valentin Danilenko, koji je ceo život istraživao „Kamenu grobnicu“. Uz njegovu pomoć su pronađeni brojni arheološki spomenici u dolini reke Mlečne, uključujući figure i ostatke crteža na kamenu. Prvi istorijski podaci o „Kamenoj grobnici“ potiču s kraja 18. veka, kada su za vreme Rusko- turskog rata ovu oblast na kartama označili kao „Kameno uzvišenje“.

Prvi istraživač koji je opisao „Kamenu grobnicu“ je istoričar Peter Kepen 1837. godine. On je putovao po Priazovlju, kako bi sastavio „Opis drevnih spomenika“.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala