Informacioni rat protiv Moskve će samo jačati, i to u svim pravcima. Vašington izlazi iz Sporazuma o zabrani raketa srednjeg i kratkog dometa. Zapad je krenuo u pravi geoekonomski rat, a moguće su i tenzije na ruskim granicama.
Što se ekonomije tiče, antiruske sankcije, koje su na snazi već petu godinu, cena nafte i vrednost rublje ostaju glavni izazovi za ruske vlasti u 2019.
„Ekonomski izazov je, svakako, cena nafte, pitanje rada u okviru naših sporazuma sa OPEK-om i pitanje kako možemo da utičemo na cenu nafte u Rusiji, kao i na vrednost rublje. Kao drugo, može li Ruska Federacija da ostvari makar deo Putinovih obećanja o ekonomskom rastu, i to je veoma važno pitanje u uslovima kontinuiranih sankcija. I treće, hoće li od naredne godine doći do slabljenja sankcija, što je, svakako, usko povezano sa rusko-evropskim odnosima“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Gevorg Mirzajan.
U spoljnoj politici Rusija se suočava sa izazovima na svim frontovima, a posebno u odnosima sa SAD. U tom kontekstu, Mirzajan ističe da je neophodno postići dogovore koji omogućavaju saradnju uprkos međusobnom neslaganju.
„Nama je potrebno da tražimo i nađemo modus vivendi sa Amerikancima i da nekako uspostavimo dijalog sa Trampom, uzimajući u obzir ’krstaški rat‘ koji se vodi protiv njega u američkom Kongresu. Tamo postoje problemi s Trampom, ali mi vidimo da zbog nedostatka rusko-američkog dijaloga naše pozicije takođe stradaju. Kako se ono kaže: ’Dok se dvoje svađaju, treći koristi‘. Mi zaista ne želimo da se neko treći koristi i zarađuje na pogoršanju rusko-američkih odnosa, počev od Ukrajine, pa sve do baltičkih zemalja“, kaže Mirzajan.
Jedno od glavnih pitanja koje će Rusija morati da rešava je i ukrajinsko pitanje. Ne radi se samo o tenzijama vezanim za Donbas, već i o produbljivanju jaza između Moskve i Kijeva, posle incidenta sa ruskim i ukrajinskim vojnim brodovima u Kerčkom moreuzu.
Pored toga, Ukrajinu očekuju i predsednički izbori, planirani za kraj marta, a predizborni period se smatra periodom povećanih rizika.
„Rusija mora da rešava ukrajinsko pitanje. Moskva je 2018. godine pokazala da je spremna da se odmakne od nekadašnje preterano miroljubive politike prema Ukrajini i da je spremna da ’pokaže zube‘. Biće potrebno da ’zube‘ pokazuje i tokom 2019. godine, ali da to čini takođe pametno, zato što je jasno da će Porošenko te ’zube‘ koristiti za ’oštrenje‘ tj. popravljanje svog rejtinga do predsedničkih izbora, koji će biti održani u toj zemlji“, navodi Mirzajan.
Ekspert podseća i da postoji problem Sirije, a ističe i da bi trebalo uspostavljati odnose sa Evropskom unijom.
„Rusija treba da stimuliše i sirijski mirovni proces. Strane u sirijskom sukobu treba navesti na političko rešavanje konflikta, što je veoma teško, pošto same sirijske strane to nikako ne žele. Sa Evropskom unijom je jasno da treba uspostavljati odnose, ali to ne zavisi od nas, nego od tih evropskih zemalja. Problema je, zapravo, mnogo i sve ih je potrebno rešavati“, kaže Mirzajan.
Uprkos tome što mnogi vojni eksperti upozoravaju da je približavanje NATO-a ruskim granicama direktna pretnja Rusiji, Mirzajan smatra da bezbednost Rusije danas nije ugrožena spolja.
„Mi smo nuklearna sila, a oni koji dođu kod nas sa mačem, ostaće i bez mača i bez glave“, ističe ekspert.
Međutim, vojni stručnjak Aleksandar Žilin ukazuje na to da bi, sa aspekta bezbednosti, terorizam mogao da bude najveća pretnja Rusiji u 2019. godini.
„Mislim da će iduće godine glavno pitanje biti zaštita zemlje od terorizma, jer ono što smo nedavno videli u Siriji, gde su se rukama DAEŠ-a borili protiv legitimne vlasti, sada veoma sličnu pripremu infrastrukture vidim i u Ukrajini, gde se spremaju diverzanti, gde se društvo ’pothranjuje‘ rusofobijom i praktično je sve spremno za to da se počne sa aktivnim terorističkim dejstvima protiv Rusije, i to snagama terorista obučenih na poligonu Javorovo u Lavovskoj oblasti. Tamo ih spremaju od 2014. godine“, kaže Žilin.
Ekspert je objasnio i po kojoj tehnologiji se to radi.
„Setite se kako je stvaran DAEŠ — na osnovu iskrivljavanja Kurana i islama. Anglosaksonci u Ukrajini primenjuju istu tu tehnologiju: otuda sva ta dešavanja oko raskolnika Denisenka. Na taj način pokušavaju da stvore opravdanje za te varvarske akcije ’u ime Boga‘, što je veoma opasno, da stvore religioznu osnovu. Veoma je teško sa tim se boriti. Zbog toga su, nažalost, pred nama veoma teška vremena. To ne znači da treba paničiti, ali na svaki izazov zemlja treba da odgovori“, kaže Žilin.
Komentarišući nameru SAD o povlačenju iz Dogovora o raketama srednjeg i kratkog dometa, ekspert ističe da to „nije pretnja za Rusiju, nego za Evropu“.
„I to nije samo izazov, nego glavni ispit državnosti evropskih zemalja. Ako one pognu glavu i pristanu na to da se američke rakete rasporede kod njih, stavljajući svoj narod pod nuklearni udar Rusije, to će značiti da Evrope nema, da je kolonija, a da su evropske političke elite ili kupljene ili prodate. Zato sada čujemo američke generale koji otvoreno govore da su izmislili ’najbolji sistem PRO‘, a to su narodi istočne Evrope, gde Amerika raspoređuje svoje udarne sisteme“, zaključio je Žilin.
