U potrazi za čistim izvorom energije Kinezi su napravili „veštačko sunce“ na nuklearni pogon.
U reaktoru EAST zagrejali su vodonik na temperaturu višu od 100 miliona stepeni Celzijusa, što je trenutak kada se stvara plazma.
Naučni novinar u Institutu za fiziku Slobodan Bubnjević u razgovoru za Sputnjik objašnjava koliko je ovaj kineski eksperiment značajan i da li bi ovladavanje termonuklearnom energijom u kontrolisanim uslovima moglo da dovede do potpuno drugačijeg odnosa snaga.
„U danas poznatim reaktorima koji postoje u velikom broju širom sveta, energija se dobija cepanjem atomskog jezgra. Međutim, sa razvojem nuklearne fizike, brzo se shvatilo da je umesto cepanja moguće spajati laka jezgra i na taj način dobiti neuporedivo veću energiju.“
Ta činjenica je odavno poznata, ali za realizaciju te ideje je postojao jedan banalni problem. Kada se takav fenomen veštački izvodi u plazmi, moraju da se obezbede izuzetno visoke temperature, a do sada nije postojala odgovarajuća posuda u kojoj bi ta plazma mogla da se stavi okružena temperaturom, koja je ravna temperaturi Sunca.
„Još su sovjetski istraživači pokušavali da naprave posudu od magnetnog polja, postignuti su dobri rezultati i pokrenuta je termonuklearna energija. Ali da biste održavali takav sistem, potrebna je ogromna energija, ogroman sistem koji nije uspevao da se načini dovoljno efikasnim, da bi postao primenjiv“, kaže Bubnjević.
Mnoge nacije i danas pokušavaju da oponašaju taj eksperiment. Ali Kinezi su uspešno radili na razvoju i ovo pokretanje reaktora pokazuje da su oni u velikoj meri odmakli u svom istraživanju i da sada već mogu da konkurišu, da u nekoj bliskoj budućnosti takav reaktor bude upotrebljen u komercijalne svrhe.
Čovek je ovladao fuzijom još ’50-ih godina, ali nekontrolisanom, jer su velike sile napravile nuklearna oružja na bazi fuzije. Najveće nuklearne bombe su upravo termonuklearne bombe, koje razornu snagu dobijaju pretvaranjem vodonika u helijum u nekontrolisanom procesu, van reaktora. To su megatonske bombe, koje mogu da unište cele oblasti.
„Prava je nesreća što govorimo o štetnim efektima, jer upotreba te energije u kontrolisanim uslovima bi dovela do znatnog poboljšanja kvaliteta života, jer bi proizvodnja besplatne energije promenila odnose u svetu“, ističe Bubnjević.
Ali onaj ko ovlada fuzijom, imaće benefite koje bi doveli do globalnih promena. Zato su svi zainteresovani da razvijaju ovakve projekte, jer će onaj ko to uspe, zbog ogromnih ekonomskih dobitaka, postati prva sila u svetu. Ako se ova tehnologija osvoji i sprovodi u kontrolisanim uslovima, oni koji je budu kreirali, u rukama će imati beskonačnu količinu čiste energije.
Helijum i vodonik se nalaze svuda oko nas, a velika prednost fuzionih reaktora u odnosu na danas poznate reaktore je ta što nisu radioaktivni i što ne dovode do kontaminacije.
„Ali da biste održavali takvo magnetno polje, potrebna je ogromna količina goriva i zato su do sada svi termonuklearni reaktori bili neisplativi. Međutim, Kina je pokazala da je po tom pitanju sada daleko odmakla i da nije nemoguće da se u budućnosti sve ostvari i u praksi“, zaključuje Bubnjević.
