Posle slučajnog, kako tvrde u Tirani, objavljivanja detaljnog spiska sa imenima tajnih operativaca, sa akcentom na njihov rad na Balkanu, nekadašnji obaveštajac Službe državne bezbednosti Božidar Spasić kaže za Sputnjik da na osnovu naših podataka o delovanju albanske obaveštajne i kontraobaveštajne službe ŠIŠ, na našoj teritoriji operiše 10 do 15 takozvanih rezidenata, koji na raspolaganju imaju po 10 do 15 svojih agenta, što znači da na području Srbije deluje oko 150 agenta ŠIŠ-a!
Naš sagovornik tome dodaje da su poslednjih godina albanski obaveštajci sve bliži sa pripadnicima NATO službi i s obzirom na njihovu zatvorenost, u trouglu Albanije, Kosova i Metohije i zapadne Makedonije, postoje kao jedinstveni obaveštajni sistem koji se zove ŠIŠ, kojem je osnovni zadatak špijuniranje Srbije i otkrivanje podataka o našoj državi.
„U poslednje vreme najviše ih zanima rad predsednika Srbije, njegove veze sa Ruskom Federacijom i posebno odnosi sa predsednikom Putinom, ali i odnos Srbije sa Kinom. Ali pre svega toga najviše ih zanima koliko je čvrst i stabilan politički položaj srpskog predsednika. Zanima ih i da li oni mogu sa svojim kontrapropagandnim merama ili nekim drugim akcijama da oslabe taj položaj na bilo koji način. Zna se da je jedan deo delatnosti te službe ’bačen‘ na Kosovo i Metohiju i to se pokazuje kroz proces obaveštajnog rada rukovodstva tzv. republike Kosovo, koje je menjalo i menja svoje stavove i u briselskim sporazumima i u razgovorima u Ujedinjenim nacijama koji se zasnivaju upravo na podacima te obaveštajne službe“, objašnjava Spasić.
Naš sagovornik je siguran da su upravo delatnosti te službe dovele do kolapsa u pregovorima Prištine i Beograda, jer se ispostavilo da je taktika koju je ŠIŠ primenjivao bila pogrešna. S druge strane, s obzirom da su pod budnim okom naših službi oni ne predstavljaju neku veću opasnost za naš poredak, ali mogu da budu umešani u eventualne nerede, tako što bi mobilisali Albance sa juga Srbije.
„Ono što ih posebno zanima su odnosi na Balkanu, gde su veoma prisutni, iako često postoje predrasude da su oni povučeni. Naprotiv, oni su veoma školovani. U Tirani, Draču i Valoni su škole za njihove obaveštajce i tu se pripremaju ne samo obaveštajci, koji pripadaju službi Državne bezbednosti Albanije, nego i oni koji pripadaju takozvanom diplomatskom korpusu. Dakle, tu se školuju i diplomatski obaveštajci koji deluju unutar međunarodnih organizacija na teritoriji druge države, ali u okviru ambasada“, dodaje naš sagovornik.
Spasić tvrdi da postoji spisak od nekoliko desetina agenata koji su raspoređeni u NATO-u, Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji.
„Oni su zapravo rezidenti, to jest lica koja vode obaveštajne poslove na terenu, a za njih radi veliki broj organizacija. Ovo objavljivanje o njihovom obaveštajnom radu je jedna od najvećih blamaža. I druge zemlje su imale padove agenta, ali nikad niko nije ovako detaljno ’provalio‘ jednu obaveštajnu mrežu jedne države, a to je vrlo verovatno smišljena akcija“, siguran je Spasić.
Slučajnost o iznošenju tih podataka je samo opravdanje, jer ne postoji nijedan finansijski izveštaj u kojem bi postojali tako detaljni podaci, kao što je ovde slučaj. Zbog toga Simić smatra da su to namerno urađeni podaci i da je to vrlo verovatno urađeno u samom sedištu te službe.
„Ono što su objavili je poznato, ali šta ako postoji još materijala ili ako su ti ljudi vrbovani za neke druge službe“, pita se naš sagovornik.
Prema Spasićevim rečima, ŠIŠ je preobučena državna služba bezbednosti Albanije, koja je do raspada sistema u Albaniji devedesetih godina prošlog veka nosila ime „Siurimi“ („Bezbednost“, prim. aut). Kako navodi, u suštini ta služba promenom imena nije promenila svoj delokrug rada i poslova i i dalje joj je najveći prioritet takozvani unutrašnji neprijatelj. Bave se obaveštajnim i kontraobaveštajnim radom, kao što rade i druge tajne službe. Spasić tvrdi da se jedno vreme računalo da oko 150.000 Albanca, uključujući i Albance sa Kosova i Metohije, iz zapadne Makedonije i one u dijaspori, rade za tu službu.
