Među gostima festivala biće glumci Met Dilon, Slavko Štimac, Serđi Lopez, Adrijano Tardiolo, reditelji David Oelhofen, Adilhan Jeržanov i drugi.
Za nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje takmičiće se filmovi mladih režisera iz Švajcarske, Australije, Srbije, Norveške, Republike Srpske, Poljske, Rusije, Izraela, Francuske, Nemačke, Irana, Meksika, Španije, Makedonije, Turske i sa Filipina.
U žiriju će biti ruska glumica Dijana Požarskaja, izdavač i pisac srpskog porekla Slobodan Despot i francuski režiser Tankred Ramon, a nagradu „Vilko Filač“ za najbolju fotografiju dodeliće francuski direktor fotografije Mišel Amatje.
Nagrada za buduće filmove biće uručena glumcima Slavku Štimcu i Serđiju Lopezu, te će u okviru „Retrospektive velikana“ biti prikazani filmovi u kojima su oni igrali: „Vuk samotnjak“ Obrada Gluščevića, „Sjećaš li se Doli Bel?“ Emira Kusturice i „Vestern“ Manuela Porijera.
Deo istog programa biće i film „Dragstor kauboj“ Gasa van Santa, o kojem će govoriti Met Dilon, kao i ostvarenja „Svlačenje“ Miloša Formana i „Dvadeseti vek“ Bernarda Bertolučija.
Na otvaranju festivala biće prikazan film Emira Kusturice „Pepe, jedan uzvišeni život“, dokumentarac posvećen bivšem urugvajskom predsedniku Hozeu Muhiki.
U „Savremenim tendencijama“ naći će se film „Srećan kao Lazaro“ Aliće Rorvaće, dobitnice nagrade za najbolji scenario na festivalu u Kanu, a njega će na radionici predstaviti glumci Adrijano Tardiolo, Serđi Lopez i Luka Čikovani, zatim „Bliski neprijatelji“ i „Nežna ravnodušnost sveta“, koje će predstaviti reditelji David Oelhofen i Adilhan Jeržanov.
Glumac Marčelo Fonte predstaviće film „Dogmen“ reditelja Matea Garonea, a film Vima Vendersa „Papa Franja: čovek od reči“ producent Andrea Gambeta, dok će braća Damijano i Fabio Dinoćenco govoriti o svom ostvarenju „Dečaci plaču“.
Na programu će biti i prvi dugometražni film crnogorskog reditelja Ivana Salatića „Ti imaš noć“, film rediteljke Aline Skšeševske „Devojke u igri“, a u večernjim časovima koncerte će održati Orkestar narodne muzike braće Advahov Valeriju, sastav „Kaskaval & Kristi traktor“ iz Moldavije, italijanski muzičar Vinici Kaposelo, holandsko-srpski ansambl „Jovan Pavlović i Marko Marković bras bend“, grupa „Kal“ iz Srbije i Bilja Krstić i „Bistrik“.
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević je podsetio na velike filmske stvaraoce, koji su prethodnih godina bili gosti „Kustendorfa“, što govori u prilog činjenici da je reč o jednom od najznačajnijih kulturnih događaja.
„U januaru mi na veliki, važan, dostojanstven način, sa odjekom i u Evropi i u celom svetu, počinjemo godinu kulture. ’Kustendorf‘ je tektonski događaj u oblasti kulture, značajan za region, Evropu, ali i ceo svet‘, rekao je Vukosavljević.
On je konstatovao da velika imena svetskog filma, neholivudske orijentacije, dolaze i povećavaju specifičnu težinu srpske kulture i države, a festival je značajan i zato što ima direktan uticaj na mlade ljude.
„Kustendorf je velika radionica duha, kreativnosti, estetike, velikih uzbuđenja“, rekao je Vukosavljević, uporedivši „Kustendorf“ i njegovog osnivača Emira Kusturicu sa malom grupom Gala koja se hrabro bori protiv zlih Rimljana, aludirajući na borbu protiv filmske industrije kojom dominiraju holivudska estetika i težnja ka komercijalizaciji.
Kusturica je rekao da slogan ovogodišnjeg festivala „Savršenih dvanaest“ ukazuje na visoki kvalitet radionica i susreta koji se dešavaju u Drvengradu, podsetivši da samo u tom ambijentu sto do stola sede najuspešniji filmski stvaraoci i oni koji tome teže.
„Kinematografija sve više postaje tržišni domet koji eliminiše snagu autora, a mi pokušavamo da ostvarimo prostor u kojem će mladi autori, zagledani u budućnost, shvatiti da ne mora sve da bude urađeno kako govori mejnstrim, nego da postoje slobodno uverenje i posebna percepcija vremena i prostora“, istakao je Kusturica.
On je naglasio da je snimanje filma „dranje kože“.
„U jednom trenutku svog života sam shvatio da je žrtva, koju sam davao filmu, bila preko svake mere izražena. Film zahteva veliki napor, mnogo sumnji i čuda da sam onda krenuo sa muzikom, pa sam odlučio da se vratim filmu kroz festivale“, rekao je Kusturica.
On je konstatovao da dobar film ne može da bude prigodna tvorevina, već da mora da proizilazi iz dobrog raspoloženja i za to imamo potvrdu u svim talasima tokom istorije kinematografije.
„Sada živimo u vremenu kada tih talasa nema. Postoji samo opštost u kojoj poneko izviri iz te vode, ali mislim da treba poverovati da će neko napraviti ponovo neki talas evropskog filma, a mi smo tu da pomognemo u tome“, rekao je Kusturica.
On je naglasio i da su festivali sigurna kuća filmova i da će opstati i kada „Netfliks“ preuzme sve.
