„Kada sam prvi put pogledao ’Konformistu‘, što je bio jedan od onih filmova koji su odveli Bertolučija iz jedne klasične forme od onog što je bio italijanski neorealizam u pravcu modernizma Žana Lika Godara, Fransoe Trifoa i svega onoga što je značilo iskorak iz neorealizma, ja sam se uplašio da gubimo zapravo ono što je bilo najvrednije u posleratnoj italijanskoj kinematografiji“, rekao je Kusturica za Srnu.
Povodom smrti slavnog režisera Bernarda Bertolučija, Kusturica je istakao da je njegov razvoj ukazivao da je reč o jednom od najvećih umetnika u posleratnoj Evropi.
„Njegov razvoj, koji je, što se mene tiče, kulminirao u ’Dvadesetom veku‘ bio je vrhunac i spoj literature, slikarstva i filma koji je postajao autentičan izraz. Mislim da je to bio vrhunac evropske kinematografije, uz Federika Felinija i sve druge dobre autore“, naglasio je Kusturica.
On je ocenio da je u slučaju Bertolučija to bilo najizraženije, jer je on bio izuzetno politički aktivan i jedna vrsta one stvarne levice koja je sve donedavno postojala kao politički pravac.
„Ono što je on postigao u toj istinitoj priči, gde su se sudarili italijanski seljaci, italijanski komunisti sa onim što je predstavljalo odlazeći fašizam i vile kojima su iznabadali ove koji su predstavljali taj poraženi sistem, bila je jedna, rekao bih, andrićevska slika sveta, jedan svet se slomio, drugi uspostavio, a da nije našao svoj pravi put.
Na početku tog filma je revolucionarna slika Ežena Delakroe i mislim da je on svoje široke poteze zapravo izvlačio iz inspiracije koja je dolazila iz velike italijanske slikarske tradicije, a i francuske, jer je on bio čovek koji je govorio nekoliko jezika. Nažalost, rano je seo u kolica, ali ono što je učinio bilo je upravo doticanje neba jedne vrste umetnosti i utoliko je upravo Bertoluči karakteristika bioskopa sa velikim platnom, a to nije malo“, zaključio je Kusturica.
Italijanski filmski režiser Bernardo Bertoluči preminuo je u 77. godini u svom domu u Rimu.