Na Kalemegdanu je otvorena izložba „Srbija–Rusija, Jugoslavija–SSSR“ posvećena 180. godišnjici uspostavljanja diplomatskih odnosa između Rusije i Srbije.
Izložbu su otvorili ambasador Rusije Aleksandar Čepurin, ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević i direktor Arhiva Jugoslavije Milan Terzić.
Izložba posvećena 180. godišnjici uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Rusije otvorena je pre mesec dana u Arhivu Jugoslavije, kao zajednički projekat ovog arhiva i Arhiva Srbije, objasnio je Terzić.
„Današnja izložba samo je deo tog izloženog materijala, koji je rađen zajedno sa ambasadom Rusije. Reč je o zaista važnom datumu, jer to su dva veka odnosa koji se protežu na 19. i 20. vek. Ti su odnosi, u zavisnosti od međunarodnih okolnosti, prolazili kroz različite mene, a možemo samo pretpostaviti šta je za Srbiju i srpski narod značila podrška velike Rusije, koja je koliko je mogla podržavala Srbiju i kasnije Jugoslaviju“, rekao je Terzić.
Za ambasadora Čepurina otvaranje izložbe na Kalemegdanu predstavlja simbolički završetak godine u kojoj se obeležava jubilej uspostavljanja srpsko-ruskih diplomatskih odnosa. Zajednički zadatak Srbije i Rusije jeste da jačaju vekovne bratske odnose između država i naroda, ocenio je Čepurin. Istorija nam nudi mnogo lepih primera iskrenog srpsko-ruskog prijateljstva, koji treba da budu uzor za nove generacije, rekao je on.
„Nije to bilo lakih 180 godina, ali prošle su pod istim znamenjem, znamenjem našeg prijateljstva i bratstva. To su ponekad bila teška vremena, ali preživeli smo i preživećemo i dalje. Jubilej uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Rusije počeli smo da obeležavamo posetom ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova. Od tada smo održali čitav niz događaja. Ono glavno što ovde možemo da vidimo, jeste da nam istorija pruža više sjajnih primera rusko-srpskog prijateljstva, a potvrda toga biće predstojeća poseta predsednika Vladimira Putina u januaru“, rekao je Čepurin.
Ministar Vukosavljević je podsetio na formalne i neformalne srpsko-ruske odnose od Svetog Save do danas. U manje formalnom smislu, prema njegovim rečima, izložba bi mogla da obuhvati osam vekova.
„Bez obzira što istorijska realnost prizemljuje mnoge naše idealizacije, dokumenti ove izložbe pokazuju da je pomoć velike Rusije bila gotovo neprekidna, a svakako i bez sumnje presudna u nekim kritičnim trenucima srpske istorije. Srbi su na tu brigu mogli da odgovore mahom pojedinačnim doprinosima, od poznog srednjeg veka do epohe baroka, kada neke od naših ljudi viđamo na markantnim mestima ruskih carskih službenika. Srpska država u liku kralja Aleksandra bila je u prilici da se nađe braći u nevolji, nakon velikog ruskog rasejanja uzrokovanog građanskim ratom“, rekao je Vukosavljević i dodao:
„I tada su Rusi Srbiju doživljavali kao drugu otadžbinu i svojoj drugoj otadžbini pomogli su svim svojim znanjima i umećem. Posebno zanimljiv i opominjući deo izložbe čini i prikaz perioda kada Rusija nije bila samo Rusija, nego je bila SSSR, a kada Srbija nije bila Srbija, nego je uložila svoj državni identitet u promašeni projekat Jugoslavije. Kada su se i Rusija i Srbija vratile sebi, međusobni odnosi su počeli da poprimaju punu meru razumevanja.“
I davnašnje i skorašnje iskustvo pokazuju da kada je Rusiji teško, Srbiji je još teže i tog iskustva bi trebalo da budemo svesni. U tome može da pomogne i ova izložba, zaključio je ministar kulture i informisanja.
Autori izložbe su istoričari Aleksej Timofejev, Goran Miloradović i Aleksandar Životić. Posetioci će imati priliku da se upoznaju sa arhivskim dokumentima i fotografijama koji datiraju od 1838. godine, od kada su zvanično uspostavljeni diplomatski odnosi između dveju zemalja, do današnjih dana, a izložba na Kalemegdanu traje do 15. januara.
