Goste je pozdravio otac Lav Semjonov, podsetivši prisutne na dubinu srpsko-ruskih veza, a potom je pozvao srpskog ambasadora dr Slavenka Terzića da svojim pozdravnim govorom otvori muzičko-poetsko veče.
„Zvanično se smatra da su diplomatski odnosi između Rusije i Srbije uspostavljeni pre 180 godina. Ali, naša dva naroda vekovima gaje tople i duboke odnose. Pretpostavlja se da su prve veze uspostavljene još u vreme Svetog Save“, istakao je srpski diplomata. Ambasador Terzić je podsetio na važnu ulogu ruske crkve i dinastije Romanov u očuvanju pravoslavlja u Srbiji tokom osmanske vladavine na Balkanu.
Takođe, istorija pamti srpske monahe Pahomija Srbina i Lazara Crnorisca sa Svete Gore, koji su svoj trag ostavili delovanjem u Rusiji. Prvi je bio poznat po pisanju žitija, u tom smislu i zapisa o životu Sergija Radonješkog, dok je drugi ostao upamćen kao tvorac prvog drvenog časovnika na zidinama Kremlja davne 1404. godine. Slavenko Terzić je istakao da je Srbija svesna žrtve i neizmerno zahvalna caru Nikolaju Drugom, i da je spomenik poslednjem Romanovu tim povodom podignut nedavno u Beogradu u blizini zgrade skupštine i parlamenta.
Na večeri, koju su organizovali klub rusko-srpskog prijateljstva Univerziteta Svetog Tihona, čuli su se stihovi posvećeni Rusiji i Srbiji, pravoslavlju i ljubavi prema domovini.
Značajan deo večeri posvećen je stvaralaštvu ruskog pesnika 20. veka Behtejeva, koji je u vihoru revolucije 1920. godine napustio Krim i stigao u Novi Sad. U srpskom gradu Behtejev izdaje nekoliko zbirki stihova „Pesme ruske tuge i suza“ „Dva pisma“, „Pesme srca“ i uređivao je list „Rusko znamenje“. Od 1923. godine do 1925. godine radio je u listu „Vera i vernost“, a pošto je list bio prinudno zatvoren, sa bratom izdaje list slične sadržine „Ruska zastava“. List je izlazio do 1927. godine, a Behtejev je ujedno bio urednik, publicista i pesnik. Stihove objavljuje pod pseudonimima. U Novom Futogu, 1927. godine Behtejev je napisao stihove posvećene uspomeni na admirala Kolčaka, ruskog admirala i jednog od vođa Bele garde.
Stihove ruskog pesnika Sergeja Behtejeva čitao je počasni umetnik Rusije Aleksandar Curkan, dok ga je na klaviru pratio dobitnik brojnih nagrada na međunarodnim takmičenjima — pijanista Aleksej Voronkov. Svoj doprinos ovoj lirskoj večeri dala je i majka petoro dece, autorka brojnih dela duhovne muzike i stihova, ujedno i pevačica Marija Čurgejeva. Alina Solovjeva, koja rukovodi klubom saradnje sa Srbijom u okviru Pravoslavnog univerziteta Svetog Tihona, istakla je da Ruse i Srbe vezuje mnogo toga — zajednički koreni, sličnosti slovenskih jezika, istorijsko preplitanje sudbine.
„Srbi su uvek cenili ogromni doprinos ruske emigracije za razvoj kulture. Zato smo odlučili da se okrenemo stvaralaštvu, po mnogo čemu posebnog ruskog pesnika Sergeja Behtejeva, emigranta, diplomca Carskog liceja, oficira Bele armije, nosioca Georgijevskog ordena, koji je u Srbiji živeo i stvarao gotovo celu deceniju“, istakla je Solovjeva.
„Odlučili smo da upriličimo ovaj susret povodom 180 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Rusije“, istakao je Georgij Orehanov, prorektor za međunarodne poslove Pravoslavnog univerziteta Svetog Tihona.
„Nadam se da će ovaj događaj biti još jedan povod da se ponovo obratimo Srbiji i da se setimo kako su važni dobri i prijateljski odnosi između naše dve pravoslavne zemlje“, dodao je Orehanov.
