„Zar oni zaista mogu da pomisle da će Rusija pratiti različite vrste američkih ultimatuma? Isključujem takav algoritam dejstava sa naše strane, čak i u situaciji kada bismo imali neke nepravilnosti, sa stanovišta svoje politike ili svoje argumentacije. A kada imamo potpuno otvoren stav i javno predstavljen i nemamo šta sebi da zamerimo, tim pre je za nas jednostavno nezamislivo da postupamo po naredbama Amerikanaca“, istakao je Rjabkov.
Uništavanje bilateralne arhitekture kontrole naoružanja izgrađene između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država ne odgovara interesima američke bezbednosti, ali SAD ne žele da razgovaraju o ovim pitanjima sa Rusijom, rekao je on.
On je pri tome istakao da „dok ne budemo videli želju američke strane da razgovara o ovim temama u profesionalnom, ekspertskom formatu, u međuministarskom okruženju uz učešće delegacija koji uključuju predstavnike svih relevantnih institucija koje imaju veze sa tim“.
„Da, u principu, Amerikanci nisu spremni da sa nama vode dijalog o strateškoj stabilnosti, iz razloga koji su, po mom mišljenju, povezani sa njihovom unutrašnjom situacijom, pre nego sa nečim drugim“, dodao je zamenik ministra.
On je dodao da Moskva još uvek nije dobila zvanično obaveštenje od Vašingtona o povlačenju iz Sporazuma o srednjim i kratkim raketama, ali je malo verovatno da će SAD preispitati svoju odluku.
On je dodao da se Rusija zalaže za produžavanje Sporazuma o strateškom ofanzivnom oružju (START), ali je pre toga potrebno da se reši pitanje ponovnog opremanja dela američkih nosača raketa, što je kršenje Sporazuma.
„Ali, za razliku od SAD koje neosnovano nas optužujući da kršimo ovaj sporazum, najavljuju svoju nameru da se povuku iz sporazuma, mi to ne radimo. Naprotiv, mi pozivamo da se problem rešava i sporazum produži. Ostaje pitanje koliko će za taj stav biti dalje otvorena američka strana“, dodao je Rjabkov.
Pitanjem produženja Sporazuma o strateškom ofanzivnom oružju treba se baviti veoma čvrsto, jer što više vremena prolazi, to će biti teže da se dogovori i reše sva problematična pitanja, izjavio je on.
„Sudbina START-a počinje sve više da zabrinjava, jer je dovoljno pogledati kalendar da bi se shvatilo da je 2020. godina — godina intenzivne predizborne borbe u Sjedinjenim Američkim Državama. A tradicija američkog političkog sistema pokazuje da se u godini izbora predsednika ne donose ozbiljne, dalekosežne odluke, posebno u pogledu nacionalne bezbednosti. Inauguracija sledećeg američkog predsednika održaće se krajem januara 2021. godine, a Sporazum važi do 5. februara 2021. godine“, naglasio je Rjabkov.
„Verovatno bi bila loša opcija da se bude potpuno bez takvog instrumenta. Tim pre što je za razvoj nečeg novog kao zamena za aktuelan, potrebno dosta vremena. Za sada još uvek postoji vremenski resurs i raspored omogućava rešavanje ovih problema, što mi zapravo i predlažemo Amerikancima. Ima vremena, ali ga ima sve manje i, zapravo, ne toliko mnogo. Zaključak je jedan — moramo da radimo fokusirano“, konstatovao je Rjabkov.
Početkom decembra američki državni sekretar Majk Pompeo izjavio je da Rusija ima dva meseca da se „vrati na implementaciju“ Sporazuma o likvidaciji raketa. On je dodao da ukoliko se to ne desi, Vašington će obustaviti svoje obaveze prema ovom Sporazumu. S druge strane, zamenik američkog državnog sekretara za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost Andrea Tompson izjavila je da SAD pozivaju Rusiju da odustane od rakete 9M729 (SSC-8) ili da modifikuje sistem tako da njen domet ne narušava odredbe Sporazuma o likvidaciji raketa.
Poslednjih godina Moskva i Vašington redovno se međusobno optužuju za narušavanje Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa. Rusija je u više navrata saopštavala da strogo poštuje svoje obaveze iz tog sporazuma.
Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov je izjavio da Moskva ima veoma ozbiljna pitanja za Vašington povodom ispunjavanja odredbi Sporazuma.