On je istakao da Rusija, pod bilo kojim okolnostima, garantuje Evropi snabdevanje ruskim gasom na osnovu dugoročnih ugovora koje je potpisao „Gasprom“ i da će evropski potrošači dobiti dogovorene količine.
Novak je naveo da konstruktivan dijalog sa Ukrajinom koče sudski sporovi između ruskog „Gasproma“ i ukrajinskog „Naftogasa“ o isporukama i tranzitu ruskog gasa, između ostalog, i zato što ukrajinska kompanija stalno pokušava da iskamči od ruskog koncerna novac i imovinu. Ruski ministar je napomenuo da „Gasprom" razmatra mogućnost potpisivanja sporazuma o nagodbi koji bi zadovoljio obe strane.
Ministar je naglasio da je ruski gas koji ide kroz gasovode najkonkurentniji u Evropi.
Stručnjak za energetiku Nikolaj Hrenkov saglasan je sa tim da Rusija ima načine da dopremi svoj gas u Evropu, čak i ako Moskva ne uspe da se dogovori sa Kijevom.
„Mogućnosti za to postoje, s obzirom da je 370 kilometara ’Severnog toka 2‘ već postavljeno, a pored toga imamo i ’Severni tok 1‘. Postoji mogućnost da se gas isporučuje preko teritorije Poljske i Belorusije, a pored toga gradi se i ’Turski tok‘, čiji je morski deo izgrađen i ostalo je još samo da se uradi deo koji će ići kopneni putem. Tako da Rusija, u principu, ima mogućnosti da snabdeva Evropu gasom. Naravno, neki deo ukrajinskog tranzita, prema računicama, treba da se očuva, ali ako Kijev iz nekih principijelnih ili iz tehničkih razloga ne može da obezbedi tranzit, Rusija će, u svakom slučaju, imati mogućnosti da obezbedi isporuke“, rekao je Hrenkov za Sputnjik.
On je podsetio da Nemačka i dalje govori o potrebi da se deo tranzita preko Ukrajine sačuva. Međutim, u slučaju da dogovor između Moskve i Kijeva ne bude postignut, Berlin neće insistirati na tome, smatra ekspert.
„Same isporuke gasa su ekonomsko, komercijalno pitanje, dok je tranzit preko Ukrajine političko pitanje. Zato Nemačka, iz političkih razloga, o tome govori. Ali ako se Nemačka suoči sa pitanjem: ’Dobiti ruski gas ili baviti se tim političkim pitanjem?‘, onda će, naravno, izabrati gas, jer je to u interesu njenog naroda i nemačke industrije. U svakom slučaju, mislim da neće biti stopostotnog ukidanja ukrajinskog tranzita. Kao što je ruska strana rekla, određene količine će ostati“, zaključio je Hrenkov.
Rusija i Ukrajina treba da postignu novi sporazum o transportu ruskog gasa preko ukrajinske teritorije nakon što krajem 2019. godine istekne važeći sporazum i nakon što gasovod „Severni tok 2“, koji zaobilazi Ukrajinu, bude stavljen u funkciju.
Ukrajina je prekinula da kupuje gas iz Rusije u novembru 2015. godine, a nakon toga nije koristila rusko gorivo u pripremi za grejnu sezonu, pumpajući u rezervoare gas kupljen za revers u Evropi.
Iako se izgradnji gasovoda „Severni tok 2“, koji će povezivati Rusiju i Nemačku, oštro protive SAD, s obzirom da američki proizvođači gasa žele da potisnu Rusiju sa evropskog tržišta, eksperti ističu da takva protivljenja neće sprečiti sprovođenje tog i sličnih projekata, poput „Turskog toka“.
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. On će proći kroz teritorijalne ili isključivo ekonomske zone država duž obale Baltičkog mora: Rusije, Finske, Švedske, Danske i Nemačke. Ostalo je da građevinsku dozvolu izda i Kopenhagen.
Moskva je više puta pozivala da se gasovod ne posmatra kao sredstvo uticaja, već da se na njega gleda isključivo sa ekonomske strane.
