Potrebno je priznati tu teritoriju kao deo Rusije, uzimajući u obzir da je to bila volja građana Krima, poručio je Hagen.
On se u svom tekstu za list „Aftenposten“ osvrnuo i na istorijske činjenice, objasnivši da je od kraja 18. do sredine 20. veka Krim bio pod upravom Rusije, dok je tokom čitavog prošlog veka osnovna ruska pomorska vojna baza bila u Sevastopolju, samim tim su Rusi činili većinsko stanovništvo.
„Krim je oduvek imao teritorijalnu vezu sa Moskvom. Međutim, kada je bivši generalni sekretar SSSR-a Nikita Hruščov predao Krim Ukrajini, on je to učinio kako bi tu republiku približio Rusiji“, naveo je Hagen.
Sa druge strane, nakon nereda 2014. godine i svrgavanja predsednika Viktora Janukoviča sa vlasti, građani poluostrva su se našli pred izborom — okrenuti se Rusiji ili ostati sa Ukrajinom — a 90 odsto stanovnika Krima izabrali je Rusiju.
„Smatram da volja naroda mnogo znači i da je Zapad, na osnovu tih rezultata, trebalo da poštuje volju naroda, a da poluostrvo prizna delom teritorije Rusije“, istakao je Hagen.
Umesto toga, sve se dogodilo drugačije, situacija na međunarodnoj sceni se sve više komplikovala, a svet se našao na ivici konflikta. Glavni razlog za to je nesmotrenost Zapada, a ne činjenica da je Rusija povratila deo teritorije koji je, uzgred, 400 godina bio sastavni deo te zemlje, zaključio je Hagen.
