Izmenu aktuelne vojne predložio je predsednik Komiteta Saveta federacije za međunarodne odnose Konstantin Kosačov, koji smatra da bi to moglo pozitivno da se odrazi pre svega na države koje ne pripadaju nikakvom vojnom bloku, i to kao motivacija da ne stupaju u NATO.
Kao primer Kosačov je naveo Švedsku – svaki građanin te zemlje zna da se ne nalazi na meti ruskih raketa jer živi u neutralnoj zemlji, ali istovremeno mu je jasno i šta bi se moglo desiti u slučaju da ta zemlja pristupi Alijansi.
Stručnjak iz Centra za vojnopolitičke studije Moskovskog državnog univerziteta za međunarodne odnose Vladimir Kozin kaže da je uobičajena praksa da se vojne doktrine menjaju na svakih pet godina u proseku, kao i da na te izmene ne utiče rukovodstvo jedne zemlje, već aktuelna vojno-politička situacija u svetu.
U slučaju Rusije, kako objašnjava, postoji i drugi faktor, a to je kada se protiv nje preduzimaju značajne vojne akcije – otuda i inicijativa za usvajanje nove doktrine. Pored toga, kao jedan od razloga za izmenu vojne doktrine predstavlja i najava Amerike da će napustiti Sporazum o likvidaciji raketa malog i kratkog dometa, jer bi time zemlje koje su neutralne mogle da postanu teritorije gde bi Amerika postavljala svoja nuklearna sredstva.
Postoje, naime, članice NATO-a koje nemaju sopstveno nuklearno oružje, ali imaju na svojoj teritoriji američka nuklearna sredstva. Tu se pre svega misli na zemlje kao što su Holandija, Belgija, Italija i Nemačka, te one spadaju u grupu država na koju Rusija obraća posebnu pažnju. Ali pored te četiri zemlje, kao i azijskog dela Turske, niko više na svetu ne postavlja nuklearno oružje po svojoj teritoriji.
Međutim, kako sugeriše Kozin, postoji opasnost da nakon izlaska Amerike iz Sporazuma o raketama malog i srednjeg dometa njeno nuklearno oružje bude postavljeno i na teritorijama zemalja koje ne potpadaju pod okrilje NATO-a, a to su Južna Koreja i Japan, koje se trenutno smatraju neutralnim.
Upitan šta tačno znači biti vojno neutralna zemlja, Kozin kaže da to podrazumeva da ta određena država ne pripada nijednom vojnom bloku ili savezu, ali ne i da ta zemlja nema vojne veze sa nekim drugim državama, da od njih kupuje vojnu opremu, municiju i tehniku ili ima neki drugi vid saradnje.
Kao primer pravih neutralnih zemalja Kozin navodi Švajcarsku i Austriju, ali postoje i druge zemlje koje su malo manje neutralne, a njih naziva „vanblokovskim“, a to su recimo Ukrajina i Finska koje, iako nisu članice NATO-a, sa Alijansom imaju izuzetno tesnu vezu.
„Sa vojnim blokovima postoje političke veze koje ne vuku sa sobom nikakvu drugačiju vojnotehničku saradnju, kao što je recimo organizacija vojnih vežbi i tome slično. Međutim, one zemlje koje aktivno sarađuju sa, recimo, NATO-om, kao što je to slučaj sa Ukrajinom – ta saradnja prevazilazi sve političke kontakte, jer to znači da se širom njene teritorije razmeštaju vojne baze, dovlači se vojna tehnika i ljudstvo, sprovode se najrazličitije vojne vežbe. Takva saradnja može se tumačiti i kao polučlanstvo. A to je upravo slučaj sa Ukrajinom, baš kao i sa Finskom“, ističe.
Kozin dodaje i da razgovor na temu usvajanja nove vojne doktrine unutar ruskih vojnih i političkih krugova traje već odavno, a pogotovu u segmentu primene nuklearnog oružja, odnosno u pravljenju takozvanog nuklearnog štita, koji neće samo štititi Rusiju, već i njene saveznice koje su ujedno i članice Organizacije ugovora za kolektivnu bezbednost (ODKB).
