U zakonu koji je danas usvojen čak piše da Nemačka ubuduće mora da bude uspešnija u dovođenju kvalifikovane radne snage iz trećih zemalja.
Takođe, nemački ministar zdravstva Jens Špan najavio je pojačano useljavanje ljudi koji se bave negovateljstvom i to, precizira, sa Zapadnog Balkana.
Podaci govore da su u prethodnoj i ovoj godini iz Srbije najčešće bili traženi medicinski radnici i profesionalni vozači C kategorije, ali isto tako preciznih podataka o broju ljudi koji odlaze na rad u Nemačku nema, jer, kako kažu u Ministarstvu, većina radnika posao pronalazi samoinicijativno, prenosi Tanjug.
U Ministarstvu rada podsećaju da je oblast zapošljavanja državljana Srbije u inostranstvu uređena Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, te da postupak posredovanja u zapošljavanju u inostranstvu obavljaju Nacionalna služba za zapošljavanje i agencije za zapošljavanje koje poseduju važeću dozvolu za rad tog Ministarstva.
Na osnovu izveštaja koje ovom Ministarstvu dostavljaju registrovane agencije za zapošljavanje, one su 2017. godine posredovale za 150 građana Srbije koji su otišli na rad u Nemačku, a ove godine je oko 130 naših građana tako došlo do posla. Prema podacima NSZ, u prethodnoj i ovoj godini najtraženiji su bili medicinski radnici i profesionalni vozači C kategorije.
Međutim, ni NSZ ne raspolaže podacima koliko je radnih dozvola u Nemačkoj izdato našim državljanima.
Olivera Reiz, vlasnica firme „Reizvol“ registrovane u Nemačkoj, koja se bavi posredovanjem u zapošljavanju naših ljudi, kaže da im se najviše javljaju mašinski i građevinski inženjeri i zanatlije.
„Zainteresovanost je velika, dobijamo veoma veliki broj upita i od kandidata iz drugih oblasti, kojima nažalost ne možemo da pomognemo“, kaže Olivera Reiz.
Ona kaže i da se model rada te firme zasniva na posredovanju u zapošljavanju pretežno visoko obrazovanih kadrova, koji su, kaže, u Nemačkoj na ceni i za kojima vlada velika potražnja, a to su prevashodno inženjeri mašinstva, građevine, elektroinženjeri, IT inženjeri, ali i stručnjaci iz oblasti hemije, fizike, matematike.
„Biramo kandidate za koje mislimo da imaju velike šanse za zaposlenje, koji imaju makar osnovno znanje nemačkog jezika (izuzetak su programeri) i koji su spremni da se presele u drugu zemlju i eventualno budu razdvojeni od porodice u prvim mesecima rada u Nemačkoj“, kaže Olivera Reiz.
Napominje da je najčešća poteškoća nemački jezik, ali i da očekuje da će od januara, kada nemački zakon stupi na snagu, moći da posreduju za veći broj kandidata.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže da sve češće mladi odlaze iz Srbije, ali i da je sigurna da će uz liberalnije zakonske uslove za useljavanje u Nemačku broj onih koji apliciraju za odlazak biti veći.
Ali ona kaže da novi propisi za sada nisu doneli lakšu proceduru, jer je broj onih koji apliciraju „toliko veliki, da oni tehnički ne mogu da odrade sve te podatke“.
Međutim, primećuje da mladi odlaze na različite načine, čak i putem društvenih mreža, ali navodi da najčešće ipak odlaze preko registrovanih agencija za zapošljavanje i da u sindikatu takav vid odlaska i preporučuju, zato što se pokazao najsigurnijim.
Ono što smatra da nije dobro, jeste praksa da se radnici iz Srbije predstavljaju kao dobra, ali jeftina radna snaga, te navodi da su neke analize pokazale da je u Nemačkoj najtraženija nekvalifikovana radna snaga, a tek na trećem mestu su visoko obrazovani kadrovi.
„To ne čudi, jer su sve zemlje Zapadne Evrope manje kvalifikovane poslove dale ljudima koji su dolazili sa strane“, primećuje Savićeva.
Predsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije Ljubisav Orbović ilustrovao je to primerom jedne nemačke kompanije koju su sindikalci iz Srbije posetili, a gde je od čelnih ljudi čuo da im je isplativije da zaposle naše ljude, nego robote, odnosno da ih to manje košta.
