Ovaj godišnji izveštaj se odnosi na države Zapadnog Balkana — Srbiju, Crnu Goru, BiH, Makedoniju, Albaniju, kao i zemlje Istočnog partnerstva — Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu.
Kako se navodi, svih osam zemalja preduzelo je mere za rešavanje ilegalne migracije, ali su potrebni dodatni napori za poboljšanje i obezbeđivanje održivih rezultata, piše u izveštaju, prenosi Tanjug.
Navodi se da je ilegalna migracija i dalje velika iz Ukrajine, Srbije i BiH ka EU, dok istovremeno sve više bojazni izazivaju neosnovani zahtevi za azil u EU građana Moldavije i Gruzije.
U izveštaju EK se napominje da je potrebno još rada, kako bi se obezbedila potpuna usklađenost sa politikom EU.
Navodi se da je Srbija prekinula status bez viza za Iran, ali zabrinutost ostaje za druge zemlje kojima nisu potrebne vize za Srbiju.
Saradnja na readmisiji i povratku nastavlja se bez problema za sve zainteresovane zemlje. Međutim, još postoji prostor za poboljšanje, naročito u pogledu readmisije državljana trećih zemalja, naročito u Srbiji, ocenjuje EK.
Za Albaniju se kaže da je preduzela efikasne mere da odgovori na problem ilegalne migracije, što je doprinelo smanjenju broja zahteva za azil za 32 odsto u prvoj polovini 2018. godine i dodaje se zaključak da taj posao treba da se nastavi i da se dalje unapređuje.
EK ocenjuje da će bolja saradnja Fronteksa i partnera sa Zapadnog Balkana doprineti boljem upravljanju ilegalnom migracijom.
Albanija je prva potpisala sporazum o saradnji sa Fronteksom, dok su Makedonija i Srbija parafirale nacrte, a procedure oko sporazuma sa Crnom Gorom i BiH su u završnoj fazi.
Kada se radi o borbi protiv organizovanog kriminala, uprkos preduzetim merama, potrebni su dodatni napori svih osam zemalja, a od Moldavije i Ukrajine se traži i hitna akcija u borbi protiv korupcije.
U izveštaju se navodi i da se organizovane kriminalne grupe iz osam zemalja bave trgovinom nedozvoljenim proizvodima, pranjem novca, trgovinom ljudima i drogom, krijumčarenjem migranata i sajber-kriminalom.
Napominje se da će EK nastaviti da prati ispunjavanje zahteva za viznu liberalizaciju i izveštavati o tome Evropski parlament i Savet najmanje jednom godišnje.
