Pre nekoliko dana Mediteranom je plutao brod sa izbeglicama. Niko ih nije želeo. Čak se ni predstavnici onih evropskih država koje su do sada ćutke prihvatale nevoljnike više ne libe da to otvoreno kažu. Tenzija oko broda „Akvarijus“ koji je prevozio 629 ljudi, uključujući trudnicu i decu, trajala je nekoliko dana.
Italija, koja kontroliše spasilačke misije u Sredozemnom moru, zaustavila je brod, tvrdeći da mu je Malta bliža i da ona treba da preuzme odgovornost. Francuski predsednik Emanuel Makron je potom optužio Italiju za „cinično, neodgovorno ponašanje“, a Italijani su uzvratili da je upravo francuska policija ta koja, pridržavajući se pravila EU o azilu, blokira hiljade migranata koji pokušavaju da napuste Italiju. Rešenje je usred tog prepucavanja donela nova španska vlada koja je ponudila luku u Valensiji, gde će brod biti prihvaćen.
Vladimir Olenčenko iz Centra za evropska istraživanja Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose RAN, objašnjava za Sputnjik da je kontekst pre tri godine ipak bio drugačiji, pa stoga i pristup i tadašnja rešenja migrantske krize.
„Pre tri godine pristup EU bio je potpuno drugačiji celom ovom problemu i tada su se evropski političari rukovodili principima humanosti i potrebom da se ukaže pomoć onima koji su realno bežali od jezive situacije u Siriji, od užasa koji su sejali teroristi na Bliskom istoku. U Evropu su pohrlili ljudi koji su se uplašili rata i stradanja. Nemačka je smatrala da je dolazak tih ljudi opravdan i svoju reakciju su tada videli kao poptuno humanu. Međutim, sada kada se radi na stabilizaciji situacije u Siriji, kontekst nelegalne migracije je potpuno neopravdan“, zaključuje Olenčenko.
Međutim, Merkelova se opekla baš na toj humanoj politici i navukla negativne političke poene, ističe Aleksandar Čičin, dekan Fakulteta za ekonomiju i društvene nauke na Ruskoj privrednoj akademiji.
Kako bi se na nivou EU rešio problem, zakazan je samit za 28. i 29. jun. Biće ovo pokušaj da se dođe do zajedničke platforme, svojevrsne polazne osnove za debatu o rešavanju migrantske krize.
Jasno je da različiti evropski dokumenti neće zaustaviti migrante koji u potrazi za mirom i boljim životom i dalje hrle ka Evropi. Brisel je izneo ideju da se prihvatni centri osnuju u Africi, ali i Albaniji, a pominjane su i zemlje Zapadnog Balkana. Aleksandar Čičin, dekan Fakulteta za ekonomiju i društvene nauke na Ruskoj privrednoj akademiji, ne veruje u uspeh diskusije o rešavanju problema migracija.
„Susret evropskih ministara pokazaće još jednom duboke protivrečnosti povodom ovog pitanja. Nikakav ’prihvatni‘ centar za migrante unutar EU neće rešiti ovaj problem. Teško da se sve protivrečnosti mogu prevazići, jer bi svaka država EU volela da bude humana na račun neke druge članice“, ističe Čičin.
Sličnog je mišljenja i Igor Kovaljov, zamenik dekana Fakulteta međunarodne politike i ekonomije na Visokoj školi ekonomije
Države Zapadnog Balkana, kako kaže naš sagovornik, imaju i više nego dovoljno svojih problema, kako bi se bavile i pitanjem migranata:
„Ovo je veoma ozbiljna tema za Balkan i nije tajna da je balkanska ruta jedna od glavnih kojom ilegalni migranti hrle ka Evropi. Balkan nije bogat region i sami stanovnici balkanskih država ’trbuhom za kruhom‘ idu u Evropu. Na kraju, prvi, mada legalni gastarbajteri, i jesu bili inicijalno iz Turske i republika bivše Jugoslavije. Za Balkan je ovo veoma ozbiljna tema i vlasti balkanskih zemalja se u tom smislu nalaze između ’čekića i nakovnja‘, jer sa jedne strane čekaju prijem u EU, a sa druge strane moraju da pristanu na uslove koji im u ovom trenutku ne idu na ruku", ističe Kovaljov.
Inače, kako bi pomogla državama koje se nalaze na migrantskoj ruti i da bi smanjila priliv migranata na svoju teritoriju, EU dodeljuje finansijsku pomoć. Turskoj su, posebnim dogovorom, u periodu 2016-2017. godine isplaćene tri milijarde evra, a nedavno joj je, bez obzira na sve nesuglasice sa Erdoganom i njegovom politikom, odobrena i nova tranša u istom iznosu za sledeće dve godine. Sve ovo se čini kako bi Ankara zadržala 3,5 miliona izbeglica na svom tlu.
Igor Kovaljov kaže da bez obzira na sve pokušaje Evropljana da posredno stanu na put izbeglicama, najverovatnije neće doći do potpune promene dosadašnje politike u tom smislu:
„Ne mislim da će Evropa konačno zatvoriti vrata za migrante, jer je njima samima veoma teško da donesu jedinstvenu odluku. Vidite, za Britaniju, na primer, izbeglice iz Severne Afrike i sa Bliskog i Srednjeg istoka nisu problem, već su to građani Rumunije, Bugarske, stanovnici baltičkih država i čuveni, kako ih oni sami zovu, ’poljski vodoinstalateri‘. Francuska i Nemačka imaju pak svoje probleme, Italija i Grčka svoje, itd. Svi pokušaji da se napravi jedinstveni evropski pristup, jedinstvena politika, osuđeni su na propast“, objašnjava naš sagovornik.
Ako bi se izbeglicama potpuno zatvorila vrata, zaključuje naš sagovornik, onda bi verovatno trebalo da dođe do reforme Šengenskog sporazuma, da se postave unutrašnje granice, da se zatvore teritorije, a to bi bio ozbiljan udarac za sve do sada postignute evropske tekovine, kao i udar za širenje i jačanje zajedničkih evropskih načela i principa.
