U suštini, tom rezolucijom se Kijevu dreše ruke da čini šta mu je volja, čak i da povlači bezumne poteze.
Veruje se da su kijevske vlasti na takve korake i spremne, s obzirom da ističe rok ratnog stanja u zemlji, koje je uvedeno krajem novembra na 30 dana i da se približavaju predsednički izbori u Ukrajini, koje lider te zemlje Petro Porošenko na sve načine pokušava da odloži ili otkaže zbog niskog rejtinga koji ima u zemlji.
U Moskvi upozoravaju da grupa država-članica UN, prvenstveno iz NATO-a i EU, ohrabruje Ukrajince da počnu sa izvršavanjem novih zločina i provokacija u ime zapadnih političkih ambicija.
Zbog toga, ruski politikolozi usvajanje rezolucije vide kao nastavak antiruske politike i dodatnu polugu pritiska na Moskvu.
„Pre svega, treba napomenuti da su rezolucije Generalne skupštine savetodavne po prirodi i nisu obavezujuće, ali sama činjenica da je takva rezolucija usvojena pod diktatom zapadnih sila je prilično indikativna. Ovo vidim kao nastavak antiruske politike od strane Zapada i, po mom mišljenju, ovde apsolutno nije stvar u Krimu, jer da nije Krima, oni bi našli nešto drugo“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Natalija Makejeva.
Ona podseća da je Krim vraćen u sastav Rusije demokratskim putem, u skladu sa međunarodnim pravom i Ustavom UN, i voljom građana.
Na martovskom referendumu 2014. godine, organizovanom posle državnog prevrata u Kijevu, skoro 97 odsto građana Krima i skoro 96 odsto građana Sevastopolja glasalo je za prisajedinjenje poluostrva Rusiji. Iako ukrajinske vlasti i Zapad Rusiju neprestano optužuju za „okupaciju i agresiju“, ruski predsednik Vladimir Putin je više puta naglasio da je pitanje Krima „zauvek zatvoreno“.
„Što se tiče Krima, nijedan čovek koji zdravo misli ne sumnja u legitimnost i osnovanost njegovog povratka u sastav Rusije. Međutim, određene sile, uključujući i Sjedinjene Države, nastavljaju da vrše pritisak na Rusiju, pri čemu to ne čine radi smirivanja situacije u crnomorskom regionu. Naprotiv, njima je potrebno da taj region ostane izvor napetosti, i ubeđena sam da je to i bio cilj SAD, koje su i progurale tu rezoluciju“, rekla je Makejeva.
Ruski vojni eksperti ističu da nema nikakve militarizacije Krima, s obzirom da se Crnomorska flota tamo nalazila još i u vreme kada je poluostrvo bilo u sastavu Ukrajine. Što se tiče protivraketnih sistema S-400, oni su tamo prebačeni isključivo u odbrambene svrhe i radi osiguravanja bezbednosti regiona.
U Moskvi rezoluciju Generalne skupštine UN, o „militarizaciji Krima i Sevastopolja, kao i delova Crnog i Azovskog mora“ delom vide i kao pobedu, s obzirom na to da SAD i njeni partneri nisu uspeli da dobiju apsolutnu većinu tokom glasanja. Jedino su neprijatno iznenađeni činjenicom da su saveznici Rusije u ODKB, Kirgistanu i Kazahstanu, bili uzdržani tokom glasanja.
Za antiruski dokument glasalo je 66 zemalja, dok je protiv bilo 19, a uzdržanih većina — čak 72.
Međutim, ono što je iznenadilo mnoge je to što je rezolucijom osuđena i izgradnja mosta kroz Kerčki moreuz. Generalna skupština UN nije osuđivala Kijev koji je narodu Krima isključivao vitalno važne resurse — vodu i struju, ali je osudio stvaranje „puta života“ za Krimljane, čija se prava grubo krše od strane Ukrajine i zapadnim sankcijama.
