„Hil“ navodi da bez obzira na nesuglasice, Rusija i Kina formiraju „Istočnu Antantu“ koja može da se suprotstavi SAD i NATO-u.
U Moskvi kažu da i sama pomisao na moguće stvaranje saveza Rusije i Kine plaši Vašington i njegove saveznike, iako njihovom zbližavanju direktno doprinosi i sâm Zapad, koji sve snažnije vrši pritisak na obe zemlje i svojom politikom gura Moskvu i Peking jedno drugome u zagrljaj.
„Na Zapadu se definitivno plaše zbližavanja Rusije i Kine, tim pre što postoje očigledne objektivne činjenice, koje doprinose takvom razvoju događaja. Na primer, to su oni isti trgovinski ratovi koje SAD pokušavaju da pokrenu protiv Kine. Postoje i problemi sa teritorijalnim pitanjima: SAD nastupaju kao saveznici Tajvana, a za Kinu je to ozbiljan problem. Takođe, Kina ne podržava sankcije prema Rusiji i Iranu. Postoji mnogo interesa koji se presecaju i u tim uslovima je sasvim prirodno da, recimo, Rusija, kojoj je jasno da je sa Zapadom praktično nemoguće voditi normalan dijalog, traži nove saveznike“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Igor Kovalov.
Ekspert podvlači da samostalni opstanak nije moguć i da je zato traženje saveznika logičan zadatak, ali da se danas ne može govoriti da je već stvorena „Istočna Atanta“.
„To je veoma realan i razumljiv zadatak, zato što u savremenom svetu praktično sam ne možeš da deluješ. S druge strane, Rusija i Kina takođe imaju različite interese i različite poglede na širok spektar međunarodnih problema. Međutim, danas se, ipak, ne može govoriti o tome da se formirala ’Antanta‘ i da je taj savez utvrđen ugovornim obavezama“, kaže Kovalov.
Činjenica je da Rusiju i Kinu danas povezuje čvrsto strateško partnerstvo, koje sve više jača i koje održava njihovo zajedničko protivljenje unipolarnom svetu. Drugim rečima, savez Rusija–Kina ruši monopol Zapada u upravljanju svetom.
Temelj bilateralnih odnosa dveju zemalja je ekonomija i na tome se gradi partnerstvo i u drugim područjima.
Kina je glavni spoljnotrgovinski partner Rusije. Trgovinska razmena između dve zemlje u proteklih 11 meseci porasla je za skoro 28 odsto — na 97,23 milijardi dolara. Povećane su i direktne kapitalne investicije iz Kine u rusku ekonomiju, a radi se i na velikim zajedničkim projektima, kao što su gasovod „Snaga Sibira“, „Jamal LNG“, izgradnji brzih pruga na relaciji Moskva–Peking itd.
Predsednici Rusije i Kine, Vladimir Putin i Si Đinping, izgradili su veoma dobre lične odnose. Njih dvojica su se srela skoro 30 puta, a Putin je jednom prilikom otkrio da je kineski predsednik jedini svetski lider sa kojim je proslavio svoj rođendan.
Putina veoma vole u Kini, on tamo uživa nesvakidašnju popularnost, a stav Rusa prema Pekingu je veoma pozitivan, jer pozicioniraju Kinu kao najvažnijeg partnera.
Putin je nedavno izjavio da su odnosi Moskve i Pekinga zasnovani na poverenju u oblastima koje se kreću od politike do bezbednosti i odbrane, a sve češće sinhronizovane aktivnosti ruskih i kineskih diplomata nameću pitanje: može li sve agresivnije ponašanje Vašingtona da vojno zbliži Moskvu i Peking.
Đinping je još pre nešto više od dve godine pozvao na vojni savez sa Rusijom, koji bi NATO učinio „nemoćnim“ i „okončao imperijalističke pretenzije Zapada“.
Nema sumnje da bi rusko-kineski vojni savez bio moćan. Rusija ima oko 900 hiljada vojnika i oficira, a Kinezi preko dva miliona. Obe vojske su tehnički dobro opremljene. Kineski atomski potencijal je manji od ruskog, ali je respektibilan.
Očigledno je da se partnerstvo dve zemlje iz deklarativne faze sve više se pretvara u praktičnu. To je potvrđeno i jesenas, zajedničkim vojnim vežbama, najvećim u istoriji Rusije, u kojima je učestvovalo čak 300.000 vojnika i 36.000 tenkova, oklopnih vozila i drugih borbenih mašina, kao i preko 1.000 helikoptera, aviona i bespilotnih letelica. Ti zajednički manevri govore o proširenju saradnje u svim sferama dva saveznika.
Kako god bilo, rusko-kineski odnosi su svakako važan faktor u očuvanju globalne i regionalne bezbednosti i uspostavljanju nove ravnoteže u svetu.
